Sa dolaskom toplijih i sunčanijih dana, zaštita kože postaje važan deo svakodnevne rutine. Iako mnogi o zaštiti od sunca počinju da razmišljaju tek leti, sa merama prevencije treba početi mnogo ranije.
- Kada je tema izlaganje suncu, osnovno pravilo jeste da ono bude postepeno i kontrolisano. Ljudi svetlije puti posebno lako zadobijaju opekotine, pa bi morali da budu dodatno oprezni. Međutim, preporuke važe za sve, čim UV indeks dostigne vrednost 3 ili više, važno je koristiti kremu sa zaštitnim faktorom 30 ili 50 pre izlaska na sunce - kaže za Srećne specijalistkinja dermatovenerologije dr Bojana Novović.
Šta je obavezno (izbegavati) pred izlaganje suncu
Zaštitna krema za sunčanje treba da se nanosi svakodnevno, pola sata pre izlaska napolje, a ukoliko smo duže izloženi suncu, nanošenje treba ponavljati na svaka dva sata. Ako radimo od 9 do 17 časova, dovoljno je da kremu nanesemo pola sata pre izlaska iz kuće i zatim ponovo pola sata pre izlaska sa posla.
Privatna arhiva
- Važno je da se izbegavaju nagla, direktna, intenzivna i dugotrajna izlaganja. Izlaganje suncu u proleće treba da bude postepeno i kratkotrajno u toku dana. Idealno bi bilo da to bude nekih 10 do 15 minuta u početku, u ranim jutarnjim časovima, pre 11 sati i nakon 5 sati popodne, kako bi se pre svega izbegle opekotine od sunca, ali i kako bi se koža, koja je posle zimskih meseci bleda i sa manje melanina, postepeno prilagodila daljem, dugotrajnijem izlaganju suncu - kaže dr Novović.
shutterstock_DimaBerlin
Kada tako počnemo, vreme provedeno na suncu može postepeno da se produžava, ali i dalje treba izbegavati najrizičniji deo dana, između 10 i 16 časova.
Odeća koja štiti od UV zraka
Pored krema sa zaštitnim faktorom, važnu ulogu ima i adekvatna odeća. Preporučuje se odeća tamnijih boja i gušćeg tkanja, od prijatnih materijala poput lana ili drugih laganih tkanina, kako bi koža mogla da diše, ali i da bude dodatno zaštićena od UV zračenja.
Možda vas zanima…
Iako mnogima to može da zvuči neobično, tamnija odeća zapravo pruža bolju zaštitu.
- Tamne boje odeće apsorbuju više UV zraka i na taj način sprečavaju njihovo prodiranje do kože. Bela boja reflektuje toplotu, ali propušta iše UV zračenja - objašnjava dr Novović.
Osim odeće, preporučuje se i adekvatna zaštita glave i očiju. Šeširi širokog oboda smatraju se najboljim izborom, jer osim lica mogu da zaštite i vrat, pa delimično i dekolte. Kape i kačketi takođe mogu biti korisni, ali pružaju nešto manju pokrivenost. Preporučuju se ipolarizovane naočare sa UV zaštitom, kao i odeća dugih rukava i nogavica, koja predstavlja dodatnu mehaničku zaštitu kože.
shutterstock_Maria Markevich
Važan deo pripreme kože za toplije dane jeste i dobra hidratacija, spolja i iznutra. To znači da je neophodno piti dovoljno vode, ali i obogatiti ishranu svežim voćem i povrćem koje sadrži beta-karoten i antioksidanse - poput narandžastog voća i povrća, zelenih salata i lisnatog povrća i bobičastog voća.
Toplije vreme zahteva drugačiju negu
Kada je reč o nezi kože, nakon zime treba preći sa težih i masnijih preparata na lakše teksture.
- Kako izlazimo iz zime, tokom koje smo koristili bogatije i masnije preparate, sada treba da pređemo na laganije teksture, na putere, losione, kreme i krem-gelove koji će pružiti adekvatnu hidrataciju, a neće zapušiti pore. Blagi eksfolijansi i povremena primena pilinga mogu pomoći da se uklone mrtve ćelije kože i ujednači ten - naglašava specijalistkinja dermatovenerologije.
Posebno pažnju na zaštitu od suca trebalo bi da obrate osobe:
- svetlije puti
- koje lako izgore ili dobijaju opekotine
- sa više od 50 mladeža
- koje imaju bliskog člana porodice sa karcinomom kože
- starije od 50 godina
- sa transplantiranim organom
- koje su često koristile solarijum
- koje profesionalno mnogo borave na otvorenom
- koje su često imale opekotine od sunca, naročito u detinjstvu.
Ipak, bez obzira na tip kože i individualni rizik, opšte preporuke ostaju iste za sve: postepeno izlaganje suncu, redovna upotreba krema sa zaštitnim faktorom 30 ili 50 i izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana.
Čak i kada koža laganim izlaganjem dobije tamniju boju, zaštitni faktor ne treba da se smanjuje, već da ostane visok tokom čitavog leta, jer tamnija koža ipak ne štiti od UV zraka, savetuje dr Novović.
Komentari (0)