Verovanje u Deda Mraza kod Srba nije izvorno narodno, već je nastalo kao spoj stranih uticaja, ideologije, propagande i savremenih običaja. Naime, u tradicionalnoj srpskoj kulturi nije ni postojao Deda Mraz. Umesto njega, pokloni su se vezivali za Božić i za Svetog Nikolu, naročito u krajevima gde je ovaj svetac bio slava. Deca su tada dobijala skromne darove, uglavnom simbolične.
Dr Vesna Marjanović etnolog i antropolog samo za Srećne je objasnila kako je u Srbiju došlo do verovanja u Deda Mraza.
- Kod nas su čestitari pored položajnika bili i koledari. Epicentar njihovog posećivanja je bilo Badnje veče, kada su oni obilazili domaćinstva i čestitali dolazeći praznik. To je kolektivna čestitka, jer je ona u ovim našim sredinama uvek bila jača od pojedinačne. Božić Bata, a kasnije i njegov derivat Deda Mraz, nastaje kada su Božić povukli sa ulica. Tačnije, kod nas to sve dolazi sa dolaskom Nemaca, odnosno sa doseljavanjem germanskog stanovništva. Deda Mraz se pojavljuje u Srbiji 60-ih godina. Socijalističko društvo je posle Drugog svetskog rata, da bi stavilo crkvu po strani, uvelo Deda Mraza "na velika vrata" - objašnjava Dr Marjanović.
Naša sagovornica objašnjava da je vreme posle Drugog svetskog rata, uz propagandu, iznedrilo Deda Mraza.
- Taj prvi Deda Mraz je bio maskirani čovek, ubundaš, sa šubarom i bradom od kučine, koji je išao po selima, kao komšija, pa je darivao decu uoči Božića. U gradskim sredinama gde je zastupljena multietičnost i multiversko verovanje, prihvatili su se svi oni lepi segmenti običaja iz pravoslavlja u katoličanstvo i obrnuto. Ja kao Zemunka pamtim da smo mi uoči Svetog Nikole ostavljali cipelu u prozor i čekali smo 19. decembar, da vidimo darove koje nam donosi - ističe dr Vesna Marjanović.
Zašto je za mnoge zapravo Sveti Nikola bio prvi Deda Mraz, zašto uvek specifično izgleda i zašto je baš u crvenom odelu, pogledajte na celom snimku na Jutjub (Youtube) kanalu Srećne.
Možda vas zanima…
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecna.
Komentari (0)