Obrišete sto. Krpom pređete police. Usisate pod. Sve miriše na čisto. A onda - samo dan ili dva kasnije - ponovo primećujete tanak, sivi sloj prašine.
Pofesionalne čistačice znaju ono što većina ljudi zanemaruje - nije poenta u tome koliko često brišete, već kako i gde delujete. Kada uklonite uzroke, a ne samo posledice, količina vidljive prašine može da se smanji i do tri puta.
Zašto se prašina stalno vraća
Prašina nije samo "prljavština". To je složena mešavina mikroskopskih čestica: odumrlih ćelija kože, vlakana iz tkanina, dlaka kućnih ljubimaca, polena, čađi sa ulice i grinja.
Svakog dana hiljade tih čestica lebde vazduhom i polako sleću na nameštaj, police i podove.
Stock-Asso/Shutterstock
Ako samo brišete površine, a ne sprečavate njihovo zadržavanje, efekat će uvek biti kratkotrajan.
Možda vas zanima…
Zato je prvi korak - strategija.
Sprečite prašinu da uđe u stan
Veliki deo prašine dolazi spolja, kroz prozore i vrata. Mreže protiv komaraca nisu korisne samo tokom leta - one zadržavaju i krupnije čestice i polen. Još efikasnije su gušće, antiprašinske mreže.
Postoji i jednostavan trik koji koriste profesionalne spremačice: vlažan peškir postavljen na unutrašnju stranu prozorske daske. On hvata sitne čestice koje prolaze kroz mikropukotine i sprečava njihovo širenje po prostoru.
Vlažnost vazduha i antistatik - tihi saveznici
Suvi vazduh pogoduje lebdenju prašine. Kada je vazduh isuviše suv, čestice ostaju u prostoru duže i lakše se lepe za nameštaj zbog statičkog elektriciteta.
Idealna vlažnost u domu je oko 50 - 60 odsto. Tada čestice postaju teže i brže padaju na pod, umesto da satima kruže vazduhom koji udišemo.
Antistatik ne mora da bude skup preparat. Površine možete brisati krpom natopljenom vodom u koju je dodat mali čep omekšivača za veš. On ostavlja nevidljiv sloj koji nekoliko dana sprečava ponovno lepljenje prašine.
Redosled čišćenja pravi ogromnu razliku
Ako čistite bez plana, samo raznosite prašinu sa jednog mesta na drugo.
Pravilo je jednostavno: uvek krenite od gore ka dole.
Prvo brišite gornje delove ormara, police, rasvetu i zavese. Tek nakon toga prelazite na niže površine. Pod se uvek ostavlja za kraj, jer skuplja sve što je tokom čišćenja palo.
Ova jedna promena u redosledu značajno smanjuje ponovno taloženje prašine.
Skriveni izvori koje mnogi zanemaruju
Posteljina, jastuci i pidžame spadaju među najveće izvore prašine u domu. Redovno pranje na višim temperaturama smanjuje grinje i količinu mikročestica.
Dariusz Jarzabek/Shutterstock
Mekane igračke, dekorativni jastučići i otvorene police su tihi sakupljači prašine. Knjige je bolje držati iza stakla, a sitnice u zatvorenim kutijama ili korpama.
Tepisi sa dugim vlaknima zadržavaju višestruko više prašine nego oni sa kratkom dlakom. Ako se borite sa čestim taloženjem, razmislite o jednostavnijim teksturama.
Biljke i tehnologija kao dodatna pomoć
Određene sobne biljke mogu delovati kao prirodni filteri, jer zadržavaju čestice na svojim listovima. Kada se listovi redovno pbrišu vlažnom krpom, prostor ostaje vidljivo uredniji.
Robotski usisivač je takođe koristan saveznik. Svakodnevno, čak i kratko usisavanje sprečava stvaranje vidljivog sloja prašine. Iako ne zamenjuje temeljno čišćenje, značajno produžava efekat urednosti.
Komentari (0)