Biti roditelj je vrlo odgovoran i izazovan posao. Tradicija i način vaspitanja dece se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se mnogi slažu u oceni da je lako prepoznati mališana koji je odrastao u Francuskoj. Naime, roditelji u ovoj evropskoj zemlji imaju svoj sistem vaspitanja dece koji se umnogome razlikuje od onih kakve primenjuju roditelji u drugim državama. Iako su Francuzi strogi kao roditelji, njihova deca imaju srećno detinjstvo i odrastaju u vedre, vredne, sposobne i asertivne ljude koji se lako prilagođavaju promenama.
Po čemu se to Francuzi razlikuju od ostalih Evropljana kad je reč o vaspitanju dece? Mia Karuco, mama koja se iz Sjedinjenih Američkih Država preselila u Francusku, pažljivo je posmatrala porodice vršnjaka njenog četvorogodišnjeg sina i došla do zaključaka koji su joj bili od velike koristi.
Često zajedno izlaze sa svojom decom
Većini roditelja u Francuskoj je važno da se deca prilagode životu odraslih, a ne obrnuto. Roditelji u Francuskoj često izlaze zajedno sa svojom decom u kafiće, restorane, bioskop... Iako vode brigu o detetu, oni se ne lišavaju uloga koje su imali pre nego što su postali roditelji, niti se lišavaju životnog stila koji ih ispunjava. Dete se prilagođava njihovom životu i od malih nogu uči da je tako nešto ne samo prihvatljivo, već i normalno.
shutterstock.com
Naravno, ima pozitivnih strana u tome, jer se deca brže privikavaju na nove ljude i nova mesta, što im omogućava da se lakše socijalizuju.
Prisnost je deo tradicije
Roditelji u Francuskoj su navikli da se prisno pozdravljaju kad se sretnu sa prijateljima i rođacima. Čuveni "la bise", odnosno između dva i četiri poljupca u obraz su tradicionalni pozdrav koji se u Francuskoj obavezno praktikuje. S druge strane, neprihvatanje takvog pozdrava Francuzi smatraju nepoštovanjem. Učeći decu da poljube baku, deku, ujaka, strica, tetku i druge bliske rođake, roditelji u Francuskoj uče mališane da budu otvoreni kad su emocije u pitanju.
shutterstock.com
Rano prestaju da ih voze u kolicima
Mia Karuco otkriva kako je viđala decu od dve ili tri godine kako ne koriste kolica. Umesto da ih neko vozi, mališani to čine sami - na skuterima i malim biciklima bez pedala idu daleko ispred svojih roditelja. Mališani tako od najranijeg detinjstva uče da budu aktivni i donekle nezavisni od roditelja.
Možda vas zanima…
Naravno da su francuska deca roditeljima stalno "na oku", ali roditelji nisu u obavezi da ih guraju u kolicima, već ih inspirišu da što pre postanu "mali veliki ljudi". Puštaju ih da istražuju svet oko sebe, podstičući ih da prigrle slobodu i da uživaju u njoj.
Jasno postavljaju granice
Mališani u Francuskoj su, poput njihovih vršnjaka iz drugih zemalja, voljni da ispituju roditeljsko strpljenje i da ruše granice koje su im mama i tata postavili. Ali, roditelji u Francuskoj znaju kako da sa tim izađu na kraj. Iako važe za stroge roditelje, oni su u isto vreme veoma blagi i topli prema deci. U stanju su da stotinu puta kažu "ne" mirnim tonom punim ljubavi, pa deci ne prostaje ništa drugo nego da usvoje roditeljsku zabranu.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)