Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Početkom digitalne revolucije štampanoj knjizi predviđan je prilično surov kraj. Delovalo je logično: ekrani su postajali sve prisutniji, a pažnja sve rasutija. Nekoliko decenija kasnije, papir je ipak i dalje tu. Štampana knjiga danas u Velikoj Britaniji donosi čak 79 odsto prihoda potrošačkog izdavaštva, dok je samo u SAD tokom 2025. godine prodato više od 762 miliona štampanih knjiga.
Možda odgovor leži upravo u načinu na koji danas živimo.
Pre gotovo šest vekova Gutenberg je ubrzao put knjige do čitaoca. Danas je ubrzan sam čitalac. Svakog minuta stiže nam novi sadržaj, a pažnja se deli na sve manje fragmente. Fokus je postao jedna od najskupljih stvari koje imamo.
Knjiga radi suprotno. Ako joj dopustimo, zadržava nas. Usporava ritam i traži da jednoj priči damo više od nekoliko sekundi.
U toj ideji ove jeseni Vulkan izdavaštvo pronalazi i svoj način da slavi moć knjige. Vulkanov sajam knjiga nije zamišljen samo kao vreme velikih popusta, u pitanju je i pokušaj da se knjiga savremenom čoveku ponovo približi kao mesto predaha, ali i susreta sa idejama koje zaslužuju našu nepodeljenu pažnju.
Sve do 18. oktobra u 30 Vulkanovih knjižara širom Srbije, kao i online na vulkani.rs čitaoce čekaju novi naslovi i posebna izdanja, ali i knjige kojima se vredi vratiti.
Među njima smo izdvojili dvadeset.
Ne nužno najnovijih. Ne nužno najpoznatijih.
Ali dvadeset priča koje upravo sada vredi ispričati.
1. Šta ako filozofija uopšte nije teška?
NOVO | Alisa u zemlji ideja – Rože Pol Droa
Alisa više nije dete iz Zemlje čuda. Sada je muče nešto ozbiljnija pitanja: zašto ratujemo, šta radimo planeti i kako živeti sa ljudima koji svet vide drugačije od nas. Rože Pol Droa šalje je kroz istoriju ideja, među filozofe koji su vekovima pokušavali da odgovore upravo na takva pitanja. Rezultat je roman koji filozofiju izvlači iz udžbenika i pretvara je u avanturu kroz ideje.
Vulkan izdavaštvo
Zašto je vredi čitati sada? U vremenu u kojem smo svakodnevno zatrpani gotovim odgovorima, možda nam više nego ikada treba knjiga koja nas vraća dobrom pitanju.
2. Meša Selimović kakvog još nismo čitali
NOVO KOLEKCIONARSKO IZDANJE | Izabrana dela Meše Selimovića
Šest knjiga u jedinstvenom kolekcionarskom kompletu upečatljivog, modernog dizajna: „Tišine“, „Derviš i smrt“, „Tvrđava“, „Ostrvo“, „Sjećanja“ i „Krug“. Dela su priređena prema izdanjima koja je sam Selimović odobrio i rukopisima iz njegove zaostavštine, a posebnu vrednost kompletu daje „Krug“ sa prva četiri poglavlja u verziji koja do sada nije bila objavljena.
Vulkan izdavaštvo
Zašto je važno sada? Zato što ovo nije samo prilika da ponovo čitamo Selimovića, već da u kolekciji imamo izdanje koje nas njegovom delu približava na način koji ranije nije bio moguć.
3. Postoje li ljudi kojima smo bili namenjeni?
NOVO | Vetar duva gde god poželi – Suzana Tamaro
Na pragu šezdesetog rođendana Kjara piše tri pisma ljudima koje najviše voli i kroz njih se vraća putevima kojima ju je život vodio. Suzana Tamaro ponovo piše o nevidljivim vezama među ljudima i trenucima kada tek naknadno shvatimo šta je u našem životu bilo važno.
Zašto je vredi čitati sada? Jer je ovo roman za onu životnu tačku u kojoj počinjemo da razlikujemo ono što nam se samo dogodilo od onoga što nas je zaista oblikovalo.
4. Čovek koji je pre više od 150 godina zvučao zabrinjavajuće savremeno
NOVO IZDANJE | Zapisi iz podzemlja – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Anonimni „čovek iz podzemlja“ usamljen je, ljut na svet i još više na sebe. Odbija društvene kalupe i toliko analizira sopstvene postupke da postaje zarobljenik sopstvenog uma. Vulkanovo novo izdanje objavljeno je 2026. godine.
Vulkan izdavaštvo
Zašto ga čitati sada? Jer Dostojevski u ovom junaku opisuje usamljenost i preispitivanje toliko precizno da njegov glas povremeno zvuči kao unutrašnji monolog čoveka XXI veka.
5. Klasik sa kojim se kao poklonom gotovo ne može pogrešiti
NOVO KOLEKCIONARSKO IZDANJE | Životinjska farma – Džordž Orvel
Orvelova priča o pobuni koja počinje obećanjem jednakosti, a završava stvaranjem nove klase moćnika, odavno je jedan od ultimativnih klasika političke književnosti. Ovo novo Vulkanovo izdanje iz 2026. godine objavljeno je na ćirilici, sa obojenim ivicama, kao kolekcionarsko izdanje koje klasiku daje potpuno novo vizuelno lice.
Zašto sada? Zato što je „Životinjska farma“ jedna od onih kratkih knjiga koje možemo pročitati više puta i svaki put u njima prepoznati nešto novo – a u ovom izdanju je i jedan od onih poklona sa kojima se teško može pogrešiti.
6. Grad u kojem čak i nos može da pobegne od svog vlasnika
Petrogradske priče – Nikolaj Gogolj
Ispod elegantne fasade carske prestonice Gogolj pronalazi male ljude i apsurdnu birokratiju. Grad se čas pretvara u grotesku, čas u nešto nalik snu. Ovo Vulkanovo izdanje vraća na jedno mesto pripovetke koje su snažno uticale na dalji razvoj ruske književnosti.
Zašto ih čitati sada? Zato što je Gogoljev svet smešan sve dok ne shvatimo koliko su njegovi mali apsurdi administracije i statusa još uvek poznati.
7. Čovek koji je izgubio bitku sa vetrenjačama, a osvojio književnost
Don Kihot – Migel de Servantes
Četiri veka kasnije i dalje kažemo da se neko „bori sa vetrenjačama“. Toliko je duboko Servantesov junak ušao u naš jezik i imaginaciju. Roman koji je prvobitno zamišljen kao parodija viteške književnosti danas se često smatra jednim od prvih modernih romana.
Zašto ga čitati sada? Zato što u vremenu u kojem često odustajemo od ideala čim postanu nepraktični, Don Kihot postavlja nezgodno pitanje: koliko vredi svet bez ljudi koji još veruju u nešto više?
8. Roman u kojem je Dikens ostavio deo sopstvenog života
Dejvid Koperfild – Čarls Dikens
Dikens prati Dejvida od detinjstva do zrelog doba, kroz gubitke i nepravde, dok pokušava da pronađe svoje mesto u svetu. Roman je snažno oslonjen na motive iz piščevog sopstvenog života i danas ostaje jedna od velikih priča o odrastanju.
Zašto ga čitati sada? Zato što se način na koji odrastamo menja, ali osećaj da moramo sami da sastavimo život od onoga što nam je dato očigledno ne zastareva.
9. Rim gori, jedan svet nestaje, drugi upravo nastaje
Quo vadis? – Henrik Sjenkjevič
U Neronovom Rimu ukrštaju se velika istorijska promena i nemoguća ljubavna priča. Sjenkjevič vodi čitaoca od carskih gozbi do katakombi u trenutku kada jedan sistem vrednosti počinje da ustupa mesto drugom.
Zašto ga čitati sada? Zato što su priče o trenutku kada jedan svet počinje da se raspada možda najzanimljivije upravo onda kada i sami živimo u vremenu velikih promena.
10. Koliko bismo dali da možemo imati sve?
Faust – Johan Volfgang Gete
Znanje nije dovoljno. Ni uspeh. Faust želi više od svega što čoveku normalno pripada i sklapa možda najpoznatiji književni dogovor sa đavolom. Gete je na ovom delu radio oko šezdeset godina.
Zašto ga čitati sada? Zato što je ideja da nam nijedno dostignuće nije dovoljno verovatno još bliža društvu neprestanog napretka nego svetu u kojem je Gete pisao.
11. Pre nego što je Mulen Ruž postao razglednica Pariza
Mulen Ruž – Pjer La Mir
Iza crvene vetrenjače i romantične slike Monmartra nalazi se život Anrija de Tuluz-Lotreka i mnogo mračniji Pariz kraja XIX veka. Pjer La Mir vodi nas u svet umetnika koji je slikao glamur noćnog života, ali je dobro poznavao ono što se nalazilo iza njegove fasade.
Zašto ga čitati sada? Zato što iza nekih od najpoznatijih slika popularne kulture često stoje mnogo zanimljivije priče od onih koje smo navikli da vidimo na razglednicama.
12. Šta se dogodi kada život ne liči na knjige koje smo čitali?
Vulkan izdavaštvo
Gospođa Bovari – Gistav Flober
Ema Bovari odrasla je čitajući o velikim ljubavima, a zatim se našla u životu koji joj se čini bolno običnim. Razlika između onoga što ima i onoga što misli da bi trebalo da ima postaje prostor njene tragedije.
Zašto je čitati sada? Zato što možda nikada nismo imali više tuđih života sa kojima možemo da poredimo sopstveni, a Flober je cenu tog poređenja razumeo mnogo pre društvenih mreža.
13. Andrić za biblioteku koja ostaje
KOLEKCIONARSKI KOMPLET | Izabrana dela Ive Andrića
Šest knjiga – „Gospođica“, „Na Drini ćuprija“, dva toma „Pripovedaka“, „Prokleta avlija“ i „Travnička hronika“ – objedinjeno je u jedinstvenom kolekcionarskom kompletu upečatljivog, modernog dizajna. Posebnu vrednost izdanju daje činjenica da izbor i raspored pripovedaka prate piščevu sopstvenu zamisao.
Zašto sada? Zato što Andrića najčešće čitamo pojedinačno, a ovakav komplet omogućava da jasnije vidimo širinu jednog književnog sveta – i ostaje kao izdanje koje se čuva.
14. Roman čiji naslov već govori da je svet ispao iz svojih šarki
Zimsko ljetovanje – Vladan Desnica
„Ni ljeto ni zima.“ U toj gotovo nemogućoj sintagmi Vladan Desnica smestio je ratni svet u kojem je sve pomereno, osim vremena koje neumitno prolazi. Roman počinje bombardovanjem Zadra 1943. godine, ali pitanja koja postavlja nisu ostala u tom vremenu.
Zašto ga čitati sada? Zato što Desnica piše o tome šta rat zaista ostavlja u životima ljudi, a to je tema koja, nažalost, ponovo zvuči manje istorijski nego što bismo želeli.
Vulkan izdavaštvo
15. Šta ako odgovor na ozbiljno pitanje pronađemo u stripu?
NOVO | Kada će početi dobre stvari? – Abraham Dž. Tverski
Klinički psihijatar Abraham Dž. Tverski godinama je koristio stripove Čarlsa Šulca o Čarliju Braunu i Snupiju kako bi ljudima pomogao da sopstveno ponašanje sagledaju iz drugog ugla. Iz te ideje nastala je ova neobična knjiga popularne psihologije.
Zašto je čitati sada? Zato što nam ponekad upravo jednostavna slika ili dobra šala objasne ono što deset stranica saveta ne uspeva.
16. Kada više ne znamo da li igramo igru ili igra igra nas
NOVO IZDANJE | Kockar – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Mladi Aleksej veruje da jedan obrt ruleta može promeniti sve. Ali kod Dostojevskog kockanje brzo prestaje da bude samo igra i postaje priča o opsesiji, zavisnosti i čovekovoj iluziji da još uvek kontroliše sopstvenu sudbinu.
Zašto ga čitati sada? Zato što svet brzih dobitaka i obećanja da je veliki preokret udaljen samo jedan potez čini "Kockara" neprijatno savremenim.
17. Filozofija stara dve hiljade godina koja je ponovo postala savremena
Kako da budete stoik – Masimo Piljuči
Masimo Piljuči vraća se Epiktetu i drevnu filozofiju prevodi na pitanja savremenog čoveka: šta možemo da promenimo i šta jednostavno nije u našoj moći. Umesto teorije o antičkoj filozofiji, dobijamo pokušaj da je zaista primenimo na život koji živimo sada.
Zašto sada? Zato što je stoicizam ponovo postao globalni fenomen upravo u trenutku kada imamo sve više razloga da naučimo razliku između onoga na šta možemo i onoga na šta ne možemo da utičemo.
18. Šta se dogodilo godinu dana posle Orvelove „1984“?
1985 – Entoni Berdžes
Autor „Paklene pomorandže“ uzeo je Orvelovu „1984“ kao polazište: najpre je analizira, a zatim gradi sopstvenu distopiju o društvu u kojem ljudi postaju taoci tehnološkog razvoja.
Zašto je čitati sada? Zato što je posebno zanimljivo vratiti se starim zamišljenim budućnostima onda kada konačno živimo dovoljno daleko u njihovoj budućnosti da možemo da proverimo šta su autori pogodili.
19. Ponekad novi život počne komadom gline
Sezona novih početaka – Jon Somin
Nakon godina iscrpljujućeg rada Đongmin daje otkaz i povlači se iz sveta, sve dok slučajno ne uđe u malu grnčarsku radionicu. Ono što počinje mirisom gline postaje priča o sporom povratku sebi.
Zašto je čitati sada? Zato što je ovo priča za kulturu iscrpljenosti koja nas stalno uverava da je svaki zastoj neuspeh, dok ponekad upravo zastajanje postaje početak nečeg novog.
20. Može li se muzika opisati rečima?
Pčele i grmljavina u daljini – Riku Onda
Na prestižnom klavirskom takmičenju sreću se mladi muzičari kojima muzika znači nešto potpuno različito. Riku Onda od takmičenja pravi priču o talentu i trenutku kada ono što volimo postane ono u čemu moramo da budemo najbolji.
Zašto je čitati sada? Zato što u kulturi koja gotovo svaki talenat pretvara u rezultat i rangiranje, ovaj roman vraća jednostavnije pitanje: šta se događa sa ljubavlju prema nečemu kada počnemo da je merimo.
Dvadeset knjiga nije ni približno dovoljno za sve priče koje vredi ispričati. Ali je sasvim dobro mesto da počnemo. Među novim naslovima i novim izdanjima, knjigama koje zaslužuju drugo čitanje i klasicima koje vredi imati u sopstvenoj biblioteci, ovogodišnji Vulkanov sajam knjiga podseća na nešto što lako zaboravimo: dobra knjiga nema samo vreme u kojem je nastala. Ima i trenutak u kojem je nama potrebna.
Komentari (0)