Čivava je sićušan pas, ali se često ponaša kao da je nekoliko puta veća nego što jeste. Sada genetička istraživanja otkrivaju da ova popularna meksička rasa u svojoj dalekoj prošlosti nosi i tragove genetskog nasleđa divljih kanida, uključujući i kojota.
Mali pas, veliko nasleđe
Kojoti su divlji rođaci naših pasa i prirodno žive u Severnoj i Centralnoj Americi. Veoma su prilagodljivi, a poznato je i da brane teritorije na kojima žive. Zato je podatak da se njihov genetski trag može pronaći u liniji čivava posebno zanimljiv, naročito kada se uzme u obzir koliko se ova sićušna rasa razlikuje od svojih divljih srodnika.
Nova studija bavila se drevnim genetskim tragovima pasa da bi istraživači bolje razumeli njihovo poreklo i razvoj. Naučnici su posebnu pažnju posvetili rasama povezanim sa Amerikom, među kojima su čivava i meksički goli pas, poznat kao ksolo.
Pixabay/a-mblomma
Ranija istraživanja pokazala su da čivava i ksolo čuvaju mali deo nasleđa pasa koji su živeli na američkom kontinentu pre dolaska Evropljana. Kod čivave taj udeo iznosi oko četiri odsto, dok kod ksola iznosi oko tri odsto.
Još zanimljiviji je podatak da su naučnici i ranije pronalazili tragove kojota u genetskom materijalu drevnih domaćih pasa iz Amerike. To pokazuje koliko su granice između različitih pripadnika porodice pasa zapravo složene i koliko je teško potpuno rekonstruisati njihovo poreklo.
Kako je čivava ostala tako mala
Ako se pitate kako je moguće da pas sa takvim drevnim nasleđem danas stane gotovo u jedno krilo, odgovor se krije u selektivnom uzgoju. Ljudi su generacijama birali pse sa određenim osobinama, uključujući malu telesnu veličinu, pa su se te karakteristike vremenom sve više učvršćivale.
Možda vas zanima…
Gotovo sve male rase pasa dele mutaciju u genu IGF1, koji ima važnu ulogu u rastu i telesnoj veličini. Upravo je izbor manjih pasa sa ovom genetskom osobinom verovatno imao veliku ulogu u nastanku minijaturnih rasa.
Ali genetika pasa ne govori samo o njihovoj veličini. Različite rase razvile su i veoma različite obrasce ponašanja, pa čivava nije "mali pas koji slučajno misli da je veliki", već rezultat dugog procesa u kojem su ljudi i priroda oblikovali njene fizičke i karakterne osobine.
Zato njena poznata hrabrost, živahnost i spremnost da se oglasi kada proceni da nešto nije u redu ne treba automatski pripisivati kojotu. Ipak, pomisao da u tom malenom telu postoje veoma stari genetski tragovi divljih srodnika čini njenu istoriju mnogo zanimljivijom.
Shutterstock/Koroleva Yana
Danas psi postoje u ogromnom broju oblika i veličina, od sićušne čivave do džinovske nemačke doge. Upravo ta neverovatna raznolikost pokazuje koliko se vrsta promenila tokom više od 15.000 godina života uz čoveka - a čivava je jedan od najzanimljivijih primera te evolutivne priče, prenosi Index.
Komentari (0)