U vreme kad nas sa svih strana bombarduju da smo zamenljivi, da posao treba da se odradi i da je to mesto gde si došao da zaradiš platu, dovoljna je samo jedna osoba da prekine taj obrazac i da potpuno promeni tok života stotinama mladih duša. Još ako je na jednom od najvažnijih mesta - mestu vaspitača predškolske grupe, onda dobijete generacije potpuno netipične, neukalupljene dece koja razmišljaju svojom glavom, koja ostvaruju napredak brže i lakše od vršnjaka iz neke druge grupe. Dece koja ne uče sedeći u sobi, već na konkretnim primerima - u prirodi, na livadi, u šumi, baštici koju su sami zasadili i neguju u okviru svog vrtićkog dvorišta. Dece koja, bez obzira na vremenske prilike, svaki dan provode napolju, uz potok, reku, gacajući po barama jer se tad, zapravo, najbolje uči. Dece, koja su od malih nogu naučena da podržavaju jedni druge i brinu o svojoj okolini, zajednici, pa neretko kao grupa učestvuju u poljoprivrednim radovima u svom selu ili ekološkim projektima.
Ovo je, dakle, priča o jednoj potpuno netipičnoj vaspitačici koja je odbila da svoj posao odrađuje, već da duh nekih starih vremena, ono najbolje od njih, dočara svojim mališanima iz vrtića "Švrća" u Gornjoj Toponici kod Niša - Branislavi Maci Marjanović (58).
Privatna arhiva
Deca istražuju
Iako joj je nagrada Prosvetitelj (nastavnička nagrada za izuzetne vaspitače, učitelje i nastavnike), gde je ušla u najuži izbor, izmakla za dlaku, dobila je nagradu za izuzetnog vaspitača, to ne menja činjenicu da su standardi u radu ove žene vanserijski, a rezultati njene dece u kasnijem školovanju najbolji pokazatelj uspešnosti takvog pristupa.
Privatna arhiva
- Vaspitačica sam u kontinuitetu 30 godina, a poslednjih 15, odnosno od kada je otvoren vrtić "Švrća" u mom selu, radim u toj jedinici kao vaspitač i rukovodilac. Otkako znam za sebe, uvodim novine. Tako je bilo još u Majdanpeku, gde sam bila na početku karijere, i gde sam uz pomoć starijih koleginica, koje su mi bile mentori, počela da uvodim razne inovacije. To sam kasnije radila u svakom vrtiću, ali su one najviše došle do izražaja u mom selu, u vrtiću "Švrća". To je nekako i odraz moje ličnosti i moje filozofije - počinje priču Branislava.
Privatna arhiva
U osnovi svega je, kaže, njeno detinjstvo, koje je bilo sedamdesetih godina u tom istom selu.
- Tada saobraćaj nije bio toliko razvijen, deca su odrastala na ulici lišena bilo kakvog ograničenja. Ta sloboda je osnova mog bića i ono što je mene motivisalo da deci današnjeg vremena pružim taj osećaj, shvatajući da su današnji roditelji zaista prezaposleni i preokupirani trkom za sticanjem finansijskih sredstava. Deci pružam zadovoljstvo kretanja - poznavanja fizičke okoline oko vrtića i oni me vide kao drugaricu - ističe Branislava.
PROČITAJTE JOŠ: MEDIJSKA MREŽA POKREĆE VELIKI PROJEKAT: Priče o pravim vrednostima!
Možda vas zanima…
Kod svakog deteta neguje njegovu ličnost, osobenost, moć da svetu pokažu koliko su jaki i koliko umeju i mogu.
Privatna arhiva
- Mi u vrtiću koristimo resurse lokalne zajednice za aktivnosti dece, za celoživotno učenje. Prostor vrtića selimo u prirodnu sredinu, u selo, računajući tu i seoska domaćinstva i ustanove u selu. To je iskustveno učenje, situacino, vršnjačko, to su deca različitog uzrasta, četiri, pet i šet godina. Uključujemo i stanovnike sela, ako deca žele nešto da pitaju. Pratimo promene u prirodi, istražujemo, sad smo u fazi istraživanja oko ekološke situacije u selu. Primetili smo da je selo neuredno, đubre na sve strane i odlučili da se bavimo tom problematikom. Istražujemo kako mi najmlađi možemo da se izborimo za bolju ekološku sliku sela i ideje su fenomenalne. Od toga da pravimo film, zovemo medije, da iskoristimo materijale da pravimo igračke... - priča Branislava.
Privatna arhiva
Imaju svoje voće i povrće
U dvorištu vrtića imaju nekoliko sadnica voćki, kao i malu bašticu, gde deca, ne samo da iz prve ruke uče prirodu i društvo već i brinu o svojim biljkama.
Privatna arhiva
- U baštici kod vrtića imamo lekovito bilje, žbunaste sadnice voća - ribizlu, i tradicionalno papriku, paradajz. Deca i roditelji učestvuju u negovanju i održavanju biljaka, kao i zaposleni. Kad je kolektivni odmor u vrtiću, roditelji naprave raspored ko će kad od njih da zaliva ili neko od meštana. Deca vode računa, čupkaju travicu. U jesen baštu pokrivamo senom, slamom, a u proleće se samo dodaju ti materijali i sadi se bašta bez kopanja, bude rastresito tlo, ima mnogo insekata, nema prskanja. U dvorištu imamo i sadnice breskve, višnje... I mi sve to sami održavamo - navodi Branislava.
Privatna arhiva
Roditelji, dodaje, odlično reaguju na njen sistem rada s decom.
- Imaju poštovanja prema meni. Znaju da mi je na prvom mestu bezbednost dece i da ništa neću uraditi da ugrozim mališane i da je moja osnovna funkcija da deca budu bezbedna, a onda i da se dobro zabave, druže, osamostale. A onda je kroz to između protkano i učenje koje se pokazuje prilikom polaska moje dece u školu. Naša deca pokazuju drugačiji stepen napredovanja, samostalno uče i to je veoma značajno - kaže ova vaspitačica.
Lična karta
Privatna arhiva
Ime: Branislava
Prezime: Marjanović
Godine: 58
Zanimanje: vaspitačica
Branislava je bila finalista za nagradu Prosvetitelj, osvojila je nagradu za izuzetnog vaspitača. Ove godine je ona u žiriju za pomenutu nagradu
Jelena Stojadinović Živadinović, jedna od roditelja: Gradi empatiju i samopouzdanje kod dece
Privatna arhiva
Branislavu je za nagradu Prosvetitelj prijavila Jelena Stojadinović Živadinović (36), mama devojčice koja je išla u vrtić "Švrća", a koja je danas prvi razred. Kako kaže, ideja je bila da Branislava ne zna ništa o tom takmičenju dok ne uđe u finale, i tek na snimanju filma o toj nagradi, Jelena joj je priznala da ju je ona prijavila. Branislava je ušla u finale, gde je bilo njih četvoro, ona je prvi nominovani vaspitač. Dobila je nagradu za izuzetnog vaspitača.
- Imale smo divnu saradnju dok je dete išlo u vrtić. Branislava je otvorena, vrlo zrela, ima specifičan pristup životu, zna da sagleda svaki problem iz različitih uglova, vrlo lepo priđe svakog detetu. Kod dece gradi empatiju i samopouzdanje, a prvenstveno ga ima ona kao žena. Sposobna je i sigurna u sebe, veruje, ume da prenese i na druge - kaže Jelena Stojadinović Živadinović i dodaje:
- Savremeno doba gura decu pred ekrane i ovakav pristup rada treba da se prenese na svaki vrtić.
Tijana Cvetković, koleginica:
Branislava je lokomotiva
Privatna arhiva
- Branislava i ja se poznajemo 15 godina, spojila nas je profesija, od prvog dana vrtića "Švrća" radimo zajedno, zajednička ideologija što se tiče vrtića i životnog poziva. Obe smo htele da od vrtića stvorimo kuću zajedničkog življenja gde će deca da steknu socijalne veštine koje će im služiti u svakodnevnom životu - priča Tijana Cvetković (46), Branislavina koleginica.
Prema njenim rečima, Branislava je žena vođa, neustrašiva, hrabra, lokomotiva pokretač.
- Za nju ne postoji negacija, ona nas je naučila da se sklonimo od svih predrasuda i strahova - ističe Tijana.
Na pitanje kako Branislavu prihvataju u selu, ova vaspitačica navodi:
- To je borba s vetrenjačama. Uspele smo da skrenemo pažnju na nas našim radom, trudom, sprovođenjem svega što smo zamislile. Branislava je i umetnik, a umetnike krasi slobodan duh. Ona je drugačija u toj sredini. Još i žena i samohrana majka dvoje dece.
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima" kao paltforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Prijavi svoje heroje
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs
Komentari (0)