Mononukleoza je česta virusna infekcija koja najčešće pogađa mlade ljude, a iako obično nije opasna, iscrpljenost koju izaziva može potrajati nedeljama, pa čak i mesecima, što značajno otežava svakodnevne aktivnosti.
Ova infekcija, poznata i kao infektivna mononukleoza ili mono, najčešće se javlja kod tinejdžera i mlađih osoba, ali može pogoditi i decu. Najčešći uzročnik je virus iz grupe Herpes virusa (Epstein-Barr virus-EBV), koji se lako prenosi telesnim tečnostima, naročito pljuvačkom, zbog čega je bolest u narodu dobila naziv bolest poljupca.
Iako infektivna mononukleoza obično prolazi bez specijalnog lečenja, simptomi znaju da potraju oko četiri nedelje, a kod nekih osoba i duže.
Koliko je mononukleoza česta
Epstajn-Barov virus veoma je rasprostranjen, ali ne razvijaju svi zaraženi simptome, neki ostaju samo nosioci.
shutterstock.com/Prostock-studio
Najčešće se simptomi javljaju kod mladih, uzrasta od 15 do 25 godina, dok kod dece infekcija često prođe gotovo neprimetno.
Koji simptomi ukazuju na mononukleozu
Tegobe se obično javljaju od četiri do šest nedelja nakon kontakta s virusom, a mogu biti blage ili veoma izražene.
Možda vas zanima…
Najčešći simptomi uključuju:
- izraženu iscrpljenost i umor
- povišenu temperaturu
- upalu grla
- uvećane limfne čvorove na vratu, ispod pazuha ili u preponama
- glavobolju
- gubitak apetita
- bolove i slabost u mišićima
- osip
- uvećanu slezinu ili jetru
Kako se prenosi
Mononukleoza je vrlo zarazna i najčešće se prenosi pljuvačkom, ali i putem:
- kašljanja i kijanja
- poljupca
- deljenja hrane, pića i pribora
- krvi i transfuzije
- transplantacije organa
- se*sualnog kontakta
Iako EBV može da bude se*sualno prenosiv, mnogo češće se širi poljupcem ili deljenjem pića.
Može li da se mononukleoza ponovo javi
Virus ostaje u organizmu u neaktivnom obliku i posle nestanka simptoma.
shutterstock.com/DimaBerlin
Većina ljudi mononukleozu dobije samo jednom, ali u retkim slučajevima virus može ponovo da se aktivira, obično bez novih simptoma. Osobe s oslabljenim imunitetom imaju veći rizik od ponovnih tegoba.
Moguće komplikacije
Iako se stanje uglavnom poboljšava u roku od mesec dana, umor može potrajati mnogo duže. Najozbiljnija komplikacija je uvećana slezina, koja može da pukne i izazove unutrašnje krvarenje. Zbog toga se savetuje izbegavanje fizički zahtevnih aktivnosti, kontaktnog sporta i podizanja tereta, sve dok se slezina ne vrati u normalu.
Dijagnoza
Lekar postavlja dijagnozu na osnovu simptoma i fizikalnog pregleda, posebno proverom limfnih čvorova i veličine slezine. Testovi krvi mogu pokazati prisustvo antitela na EBV i povećan broj limfocita, što potvrđuje infekciju.
Komentari (0)