Na Đurđevdan, koji se slavi danas, 6. maja, u narodnoj tradiciji posebno mesto zauzima cvet đurđevak. Ovaj nežni beli cvet smatra se simbolom proleća, novog života, čistoće i zaštite, pa je zato duboko ukorenjen u običajima vezanim za ovaj praznik.
Uoči Đurđevdana đurđevak se tradicionalno bere, najčešće rano ujutru ili pre izlaska sunca, dok je još “okupan rosom”. Veruje se da tada ima najveću zaštitnu i blagotvornu moć.
Greens and Blues/Shutterstock
Cvet se zatim koristi za kićenje kuće, dvorišta, vrata i prozora, kao i za stavljanje u štale i torove, kako bi se, prema verovanjima, zaštitila stoka od bolesti i nesreće.
Đurđevdanska voda i običaji
Posebno je značajna i đurđevdanska voda, u koju se stavlja đurđevak zajedno sa drugim biljem. Tom vodom se ljudi umivaju ili kupaju, verujući da ona donosi zdravlje, lepotu i čistoću, kako tela tako i duha.
New Africa/Shutterstock
Devojke često pletu venčiće od đurđevka koje nose na glavi ili ih koriste u raznim običajima vezanim za sreću i ljubav.
Simbolika i značaj praznika
Zbog svoje simbolike i lepote, đurđevak je postao jedan od najvažnijih cvetova u običajima Đurđevdana, povezujući prirodu, verovanja i želju za blagostanjem u novom prolećnom ciklusu.
Možda vas zanima…
Kićenje kuće za Đurđevdan
Kićenje kuće za Đurđevdan ima poseban značaj jer priziva blagostanje tokom cele godine. Zelenilo i cveće unose "novu energiju" u prostor i simbolizuju obnovu prirode i života. Zato se u mnogim krajevima kuća i dvorište kite granama, cvećem i biljem, kako bi porodica dočekala praznik u zdravlju, sreći i miru.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)