Kristina Milenković (14) danas živi u Vlasotincu, osmi je razred u Osnovnoj školi "Siniša Janić", ima drugarice, trenira atletiku i to vrlo uspešno - trostruka je prvakinja Srbije u skoku udalj i mašta da jednoga dana bude deo najveće pozornice za jednog sportistu - Olimpijskih igara. A pre samo sedam godina, ova devojčica se doselila s porodicom u ovo malo mesto na jugu Srbije iz Ekvatorijalne Gvineje, srpski jezik je slabo pričala, nikog nije znala, a u sportu se tražila.
Preokret, kakav samo život može da servira, dogodio se brzo. Nije se pošteno ni opustila, a promene su se nizale jedna za drugom. Srećna je i zadovoljna, sanja velike snove, a mir i snagu pronalazi u redovnim odlascima u crkvu, ali i privatnim razgovorima s Bogom.
Preko pola sveta
- Rođena sam u Ekvatorijalnoj Gvineji, ovde sam došla pre sedam godina, od prvog razreda sam ovde. Bilo mi je teško da savladam jezik, težak je, najteži su mi, naravno, bili padeži i neka slova u azbuci, ali je prednost kad si u sredini čiji jezik učiš. Pored srpskog, govorim i španski, engleski, francuski - objašnjava nam Kristina na početku razgovora.
Kako mala je trenirala fudbal u Ekvatorijalnoj Gvineji, i voli taj sport, ali je dolaskom u Srbiju počela sebe da traži i u drugim sportovima. Kratko je bila na gimnastici, a onda je prešla na atletiku.
Privatna arhiva
- Atletiku treniram već pet godina u Atletskom klubu Vlasotince, tata me je doveo na prvi trening. Svidela mi se atletika i zbog društva, ali i jer u ovom sportu postoji 22 discipline, dakle, postoji ta raznolikost - ističe.
Medalje nisu odmah došle, ali je to nije demotivisalo. Danas beleži fantastične rezultate.
Možda vas zanima…
- Ja sam trostruka prvakinja Srbije u skoku udalj za starije pionirke. Prvi put sam pobedila u dvorani 2024. (postoji otvoreno i zatvoreno), i dva puta 2025. - objašnjava Kristina i dodaje:
Vladimir Lukić
- Kad sam prvi put pobedila i postala prvakinja Srbije, to je bilo u Beogradu, skočila sam tada 5,30, nisam mogla da verujem da se to meni dešava. Videla sam da piše (na monitoru) moje ime i prezime, ali sam mislila da je neka greška. Gledala sam, ali nisam mogla da verujem. Plakala sam (smeh). Pozvala sam tatu odmah i rekla mu da pogađa koliko sam skočila, nije pogodio (smeh). Moji tadašnji rezultati bili su slabiji, pa je ovo bilo iznenađenje. Inače, najbolji rezultat mi je 5,68, to sam skočila ove godine na Republičkom takmičenju osnovnih i srednjih škola u Kraljevu. Tu su se takmičile škole iz cele Srbije i tu sam osvojila prvo mesto.
U toku su joj pripreme za takmičenje u višeboju u septembru.
- Trenizi traju po pola sata i imam treninge četiri puta nedeljno. Vežbam i u sali i napolju, zavisi šta radimo. Pošto se sad pripremam za višeboj, svaki dan radim nešto novo - bacam kuglu, sprint, bacanje koplja.
Na ovom takmičenju će se Kristina u dva dana nadmetati u po tri discipline. Kao presudne faktore u atletici ističe diciplinu i fokus. Kad krene s trčanjem pred skok, prvo što radi je da se bodri, a potom i da u glavi prođe sve detalje da ne bi napravila prestup.
Vladimie Lukić
- U poslednje vreme se plašim da ne napravim neki prestup, razmišljam kako ću da dođem na dasku, kako ću da se odrazim jer treba da uradim sve te elemente u sekundi. Kad krenem, razmišljam o svemu zapravo - i kako treba da se odrazim i da padnem, fokus mi je na tehnici... - kaže Kristina.
Zahvalna sam na svemu
Na pitanje kako se bodri, navodi da već ima svoje rečenice.
- Kažem sebi "Mogu ja to" i "Imam ga" (kao da sam već osvojila medalju).
Privatna arhiva
Ukoliko skok prođe bez medalje, treba joj vremena samo za sebe. Tada, kaže, obično ne priča ni sa kim, samo ćuti, i pomoli se Bogu da sledeći bude bolje.
- Pomolim se, to je obavezno. Ako nešto ne uspe, zahvalim za to što mi je dao. Ponekad, iskreno, i naljutim se jer nije pomogao. Ali to je baš glupo i nema nikakvog smisla. Uvek mu zahvalim posle svega i kažem da će sledeće takmičenje da bude bolje - otkriva Kristina.
U crkvi je redovna.
- Idem s porodicom u crkvu, ali i s drugaricama, sa školom. Drugarice i ja idemo na svako dešavanje u crkvi kod nas u Vlasotincu. Crkva mi pruža mir, u veri pronalazim snagu za sve.
Vladimie Lukić
Njenim uspesima se najviše raduju mama, tata i mlađi brat Salvador, koji trenira fudbal i atletiku.
A gde vidi sebe za 10 godina:
- Volela bih da idem na Olimpijske igre, da uspem kao atletičarka.
Zvonimir Milenković (44), Kristinin tata: Talenat smo primetili još u Africi
- Kristina je veoma talentovana, dobra, poslušna, nadam se i uspešna atletičarka i buduća reprezentativka Srbije - ovako počinje priču o ćerki Zvonimir Milenković (44).
Vladimie Lukić
Talenat za sport kod Kristine su primetili rano, još dok su bili u Africi.
- Primetio sam da je brza, izdržljiva - navodi.
Preseljenje u Srbiju je u početku bilo teško:
- Kristina je tamo završila prvi razred, ali je ovde, zbog azbuke i jezika, ponovo upisana u prvi razred. Ipak, brzo se uklopila, i u školi i u sredini, društvena je.
Predrag Filipović, Kristinin trener: Očekujemo ulazak u reprezentaciju sledeće godine
- Kristina je 2020. došla u klub da trenira atletiku, pre toga je trenirala gimnastiku. Kada je došla, bila je u proseku s ostalom decom, ali već posle godinu dana je pokazala sposobnosti, bila je daleko bolja od dece njenog uzrasta. Probali smo skok udalj i ostala je u tome. Kad je počela s osvajanjem medalja na državnim prvenstvima, napravio sam neki plan razvoja i s pravom očekujem da će ući u reprezentaciju sledeće godine - navodi Predrag Filipović (48), atletski trener u Atletskom klubu Vlasotince.
Vladimie Lukić
Staza na kojoj Kristina trenira je vrlo skromna.
- Jeste, mi smo tu stazu napravili prošle godine i to je bila donacija Srpskog atletskog saveza, te podloge koje smo dobili, mi smo ih tu privremeno zalepili na zaletištu. Inače, samo zaletište je u redu, samo treba da se proširi, ta podloga da se stavi, i onda će Kristina imati možda najbolje uslove u Srbiji jer je ta staza samo za nju. Na drugom mestu u Srbiji bi imala termin - kaže Filipović, kao i da je Kristina stipendista opštine zbog ostvarenih rezultata, dobija 15.000 dinara mesečno.
I on Kristinu vidi na Olimpijskim igrama, samo, smatra da ništa ne treba siliti i požurivati, da mora da se prati period periodizacije kako bi se izvukao prirodni potencijal dece.
- Moraju prvo da završe razvoj. Kod nje je i genetika čudo, ali ne treba žuriti - navodi on.
Takođe, dodaje, Kristina je još dete i treba da bude dete, te da ima aktivnosti koje imaju njeni vršnjaci.
Lična karta
Ime: Kristina
Prezime: Milenković
Godine: 14
Obrazovanje: Osmi razred OŠ "Siniša Janić"
Sport: Atletika
Najbolji plasman: Trostruka prvakinja Srbije u skoku udalj za starije pionirke
Lični rekord: 5,68
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima" kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Prijavite svoje uzore
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs
Komentari (0)