Psiholog Sunita Sah ima važnu poruku za roditelje: dete koje prkosi ne znači nužno i problematično dete. U želji da odgaje samopouzdane i asertivne odrasle osobe, roditelji ne bi trebali insistirati na potpunoj poslušnosti, istakla je Sah nedavno u podkastu Good Inside. Ona smatra da preterano forsiranje poslušnosti može sprečiti decu da se kasnije u životu zauzmu za sebe, piše CNBC.
- Ponekad je loše biti tako dobar, i postoje situacije u kojima želite da ljudi progovore - izjavila je Sah, profesorka menadžmenta i organizacije na Univerzitetu Kornel i autorka knjige Defy: The Power of No in a World that Demands Yes.
Prema njenim rečima, roditelji često treniraju decu da budu poslušna jer im to olakšava svakodnevnicu. Međutim, ako ih istovremeno ne nauče kako da praktikuju prkos u opravdanim situacijama, deca će kao odrasli osećati nelagodu kada treba da se zauzmu za sebe.
Deca koja na prikladan način iskazuju prkos mogu se suprotstaviti odraslima kada oni greše ili reagovati kada druga deca zlostavljaju vršnjake, objašnjava Sah. Ona se mogu zauzeti za sebe s poštovanjem ako veruju da su u pravu, čak i ako im neko drugi - uključujući roditelje - tvrdi suprotno.
- Ako nismo naučili kako da prkosimo, na kraju sve odobravamo. Na kraju ili ćutimo ili smo poslušni i dovodimo se u situacije u kojima radije ne bismo bili - ističe Sah. Shutterstock/Ekateryna Zubal
Sah preporučuje roditeljima da promene način razmišljanja i prestanu da gledaju na prkos kao na negativnu osobinu. Vežbanje prkosa ne znači da dete mora biti "glasno, odvažno i agresivno" dok krši pravila.
Možda vas zanima…
U svojoj knjizi Sah predlaže vežbe koje pomažu deci i odraslima da praktikuju zdrav prkos. To uključuje pitanja poput: "Koja je granica koju ne biste prešli? Kada ste postupili na način za koji biste želeli da niste?" Takva pitanja pomažu deci da prepoznaju situacije u kojima su trebala da reaguju.
- Ako im uvek govorimo da nas slušaju, kako onda zapravo mogu da odrede šta istinski žele? - pita se Sah.
Na kraju, ključno je da roditelji sopstvenim primerom pokažu asertivno ponašanje. To može biti nešto jednostavno, poput vraćanja pogrešne narudžbine u restoranu, ili nešto veće, poput postavljanja granica na poslu kako ne bi propustili školsku predstavu deteta.
- Te lekcije ostaju s nama i sećamo ih se, a sećamo se i kako se naši roditelji ponašaju - zaključila je Sah.
Komentari (0)