Puževi se najčešće pojavljuju baš kada biljke krenu da bujaju, a mladi listovi postanu najosetljiviji. Iako mnogi odmah posegnu za hemijskim sredstvima, iskusni baštovani koriste jednostavniji trik - jedno obično povrće može da posluži kao mamac i zaštiti biljke od oštećenja.
Topliji dani bude baštu, ali i njene nepoželjne goste. Puževi se najčešće aktiviraju u proleće i početkom leta, naročito posle kiše i tokom vlažnih noći, kada izlaze iz skrovišta i kreću prema mladim biljkama.
Najviše stradaju nežni listovi, tek posađene sadnice, povrće i cveće koje se još nije razvilo dovoljno da izdrži napad. Tragovi sluzi i izgrickani listovi obično su prvi znak da su se puževi odomaćili u vrtu.
shutterstock/Orest lyzhechka
Iako postoje brojna sredstva protiv puževa, nisu sva dobra za biljke, zemljište i životinje koje žive u bašti. Zato se sve češće preporučuju prirodnije metode, a jedna od njih uključuje krastavac. On ne odbija puževe mirisom, već ih privlači kao mamac, pa ih drži dalje od biljaka koje želite da sačuvate.
Kako se koristi krastavac protiv puževa
Trik je vrlo jednostavan. Krastavac isecite na kolutove i uveče ih rasporedite u blizini biljaka koje puževi najčešće napadaju. Pošto su puževi najaktivniji noću, pre će se okupiti oko kriški krastavca nego krenuti na mlade listove.
shutterstock/Artush
Pred spavanje ili rano ujutru obiđite baštu i uklonite puževe koji su se skupili oko mamca. Stručnjaci savetuju da ih ne vraćate tik iza ograde, već da ih premestite bar 15 metara dalje od vrta, kako se ne bi brzo vratili.
Možda vas zanima…
Ova metoda nije agresivna, ne truje zemljište i može se ponavljati više večeri zaredom, naročito posle kiše ili kada primetite da su listovi sve više izgrickani.
Zašto ne treba odmah posezati za hemijom
Puževi mogu biti prava napast u bašti, ali nisu potpuno beskorisni. Neke vrste učestvuju u razgradnji organske materije i pomažu održavanju zdravlja zemljišta, zbog čega potpuno uništavanje hemijskim sredstvima nije uvek najbolje rešenje.
shutterstock/Pawel Michalowski
Prirodne metode su blaže i bezbednije za vrtni ekosistem. Osim krastavca, baštovani često koriste talog kafe, usitnjene ljuske jaja, grublje barijere oko biljaka ili biljke sa trnovitim i oštrijim delovima koje puževima otežavaju kretanje.
Ipak, nijedan trik ne radi zauvek ako se bašta ne kontroliše redovno. Puževi vole vlagu, zaklon, guste zasade i mesta gde mogu da se sakriju tokom dana. Zato je dobro uklanjati višak trulog lišća, stare daske, kamenje i sve što im pravi idealno sklonište.
Najbolje deluje kada se ponavlja nekoliko večeri
Krastavac kao mamac najkorisniji je kada ga koristite ciljano - oko najosetljivijih biljaka, mladih sadnica, salate, kupusa, jagoda, tikvica ili cveća koje puževi posebno vole. Važno je da kriške ne ostavljate danima da trule u zemlji. Ujutru ih uklonite, zajedno sa puževima koji su se okupili, a uveče po potrebi postavite nove.
Ovaj trik neće preko noći rešiti svaku baštu, ali može značajno da smanji štetu i pomogne da biljke prežive najosetljiviji period rasta. Uz to, koristi se ono što često već imate u frižideru, bez skupih preparata i bez otrova, prenosi Večernji.hr.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)