UV zraci prodiru duboko u kožu tokom cele godine - od trenutka kada svane pa sve do sumraka - i pritom izazivaju alergije, fleke, bore, zadebljanje kože i pogoršanje akni. Iako ih ne osećamo kao UVB zrake koji prže kožu, njihovo dejstvo je postojano i tiho. Upravo zato se smatra da čak oko 90 odsto vidljivih znakova starenja kože potiče od UV zračenja, dok je genetika mnogo manji deo te priče.
Zima, koja na prvi pogled deluje bezbedno, zapravo krije dodatne izazove. Sunčeva svetlost se snažno odbija od snega i leda, pa je koža "napadnuta" i odozgo i odozdo. Tako možete izgoreti na snegu brže nego na plaži, naročito na planinama gde je vazduh ređi, a ozonski omotač tanji. Tokom zimskih meseci ozonski sloj prirodno opada, što omogućava većoj količini UV zraka da stigne do zemljine površine i time do vaše kože.
Zato pri izboru zimskog SPF-a obratite pažnju da bude hidratantan, da sadrži hranljive sastojke i da ne bude manji od SPF 30. Freepik/freepik
Iako mnogi kreme sa zaštitnim faktorom povezuju isključivo sa letom, UV zraci ne prave pauzu. Čak i pod oblacima, do 80 odsto zračenja i dalje dopire do kože. UVA zraci prolaze i kroz oblake i kroz prozorsko staklo, pa su prisutni svakog dana, bez obzira na temperaturu ili vremenske prilike. Ne izazivaju opekotine odmah, ali dugoročno oštećuju kolagen, elastičnost kože i DNK ćelija.
U zatvorenom prostoru situacija nije mnogo bolja. Standardni prozori blokiraju UVB zrake, ali UVA prolazi bez problema. Zato ljudi često primete da im je strana lica okrenuta ka prozoru u automobilu ili kancelariji brže ostarila - to je posledica hronične izloženosti UVA zracima kroz staklo.
Sve to vodi ka jednom zaključku: SPF treba koristiti svakog dana u godini, bez obzira na godišnje doba, oblačnost ili to da li ste napolju ili u zatvorenom. Sunce deluje tiho, ali konstantno.
Možda vas zanima…
Komentari (0)