Svetski dan bez duvanskog dima obeležava se 31. maja, sa ciljem da se javnost podseti na ozbiljne posledice koje duvan i nikotinski proizvodi ostavljaju po zdravlje. Ovaj datum nije samo povod za još jednu kampanju, već upozorenje da pušenje i dalje predstavlja jedan od najvažnijih javnozdravstvenih problema, posebno u zemljama u kojima je ova navika široko rasprostranjena.
Ovogodišnje obeležavanje odvija se pod sloganom "Razotkrivanje privlačnosti: suprotstavljanje zavisnosti od nikotina i duvana", a u fokusu su mladi, nikotinska zavisnost i načini na koje industrija duvana i nikotina oblikuje proizvode tako da budu privlačni novim generacijama. Posebno se upozorava na elektronske cigarete, nikotinske proizvode, arome, dizajn pakovanja i promociju na digitalnim platformama.
U Srbiji puši 37,9 odsto odraslih
Podaci na koje se poziva Gradski zavod za javno zdravlje Beograd pokazuju da u Srbiji 37,9 odsto odrasle populacije povremeno ili svakodnevno puši cigarete. To Srbiju svrstava među zemlje sa visokom rasprostranjenošću pušenja, ne samo u Evropi, već i šire.
shutterstock.com/Towfiqu ahamed barbhuiya
Najveći broj pušača u Srbiji puši svakodnevno, dok svaki peti među njima dnevno popuši više od jedne paklice cigareta. Posledice ovakve navike su ozbiljne: procenjuje se da u Srbiji svake godine oko 19.000 osoba prevremeno izgubi život zbog stanja povezanih sa pušenjem.
Duvanski dim sadrži oko 7.000 toksičnih supstanci, od kojih je oko 100 kancerogeno. Stručnjaci upozoravaju da pasivno pušenje takođe predstavlja dokazani zdravstveni rizik, naročito za decu, trudnice, starije osobe i hronične bolesnike.
Prestanak pušenja nije samo pitanje zabrane
Iako se o pušenju često govori kroz zabrane i zdravstvene posledice, stručnjaci ističu da je važno razumeti i psihološku stranu zavisnosti. Upravo zato je odvikavanje od pušenja često složen proces. Za nekoga je cigareta navika, za nekoga način da se izbori sa stresom, a za nekoga ritual koji se ponavlja godinama. Zbog toga su, pored informisanja o rizicima, važni podrška, razgovor i dostupni programi za odvikavanje.
Možda vas zanima…
Telo reaguje već posle prvog dima
Iako se štetnost pušenja najčešće povezuje sa godinama konzumiranja cigareta, istraživanja pokazuju da organizam reaguje odmah, čak i posle samo jednog udahnutog dima. Prvi pokušaj pušenja kod mnogih izaziva kašalj, jer duvanski dim nadražuje nos i jednjak.
shutterstock.com/Maria Gladkova
Posle jednog dima mogu se javiti suva usta i neprijatan zadah, a dim narušava i ravnotežu dobrih bakterija u usnoj duplji. U roku od oko 20 minuta nikotin koji dospe u krvotok može da povisi krvni pritisak i ubrza puls, dok se istovremeno može smanjiti čulo mirisa.
Ako osoba nakon toga prestane, telo vremenom počinje da uklanja štetne materije. Oko 48 sati potrebno je da počne izbacivanje nikotina i ugljen-monoksida, a pluća pokreću proces čišćenja i oslobađanja od viška sluzi.
Dugotrajno pušenje - veći rizik od ozbiljnih bolesti
Ako se sa pušenjem nastavi, posledice postaju sve izraženije. Katran iz duvanskog dima može da izazove žutilo prstiju i zuba, a njegovo nakupljanje u plućima često se povezuje sa pušačkim kašljem.
Pušenje može doprineti povišenom krvnom pritisku i višem holesterolu, čime se povećava rizik od srčanih bolesti. Dugotrajna izloženost duvanskom dimu opterećuje ceo organizam, utiče na čulo ukusa i mirisa, a hemikalije iz dima povećavaju rizik od raka pluća i drugih oblika karcinoma.
shutterstock.com/Ground Picture
Zbog toga stručnjaci naglašavaju da ne postoji bezbedna količina duvanskog dima. Čak i povremeno pušenje nosi rizik, a redovna upotreba cigareta vremenom ostavlja posledice koje se ne odnose samo na pluća, već na čitav organizam.
Mladi posežu za novim nikotinskim proizvodima
Posebna pažnja ove godine usmerena je na decu i adolescente. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 40 miliona adolescenata uzrasta od 13 do 15 godina širom sveta koristi duvan, dok 15 miliona adolescenata već koristi elektronske cigarete.
U zemljama u kojima postoje dostupni podaci, adolescenti su u proseku devet puta skloniji vejping proizvodima nego odrasli. Upravo zato ovogodišnja kampanja upozorava na strategije kojima industrija nastoji da nove nikotinske proizvode predstavi kao modernije, privlačnije ili manje štetne.
U Srbiji je, prema istraživanju o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među odraslom populacijom iz 2023. godine, 18,4 odsto odraslih bar jednom probalo elektronske cigarete. Najveća zastupljenost zabeležena je u starosnoj grupi od 25 do 34 godine. Još zabrinjavajući podaci dolaze iz poslednjeg ESPAD istraživanja iz 2024. godine, prema kojem je više od polovine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola u Srbiji makar jednom probalo elektronske cigarete, dok ih redovno koristi više od trećine.
Elektronske cigarete nisu bezazlene
Elektronske cigarete, nikotinske vrećice i proizvodi sa sintetičkim nikotinom često se predstavljaju kao inovacije ili blaže alternative klasičnim cigaretama. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takvi proizvodi i dalje mogu da održavaju zavisnost i privuku nove korisnike, naročito mlade.
shutterstock.com/Studio Romantic
Studije pokazuju da upotreba elektronskih cigareta može povećati verovatnoću prelaska na klasične cigarete, posebno među mladima koji prethodno nisu pušili. Zbog toga se sve više govori o potrebi za strožom regulacijom aroma, reklamiranja, promocije na društvenim mrežama, kao i dizajna proizvoda koji povećava njihovu privlačnost.
Borba protiv duvanskog dima mora trajati duže
Svetski dan bez duvanskog dima podseća da zaštita zdravlja ne može da se svede samo na jedan datum u kalendaru. Visok broj pušača u Srbiji, sve veća dostupnost novih nikotinskih proizvoda i posebno osetljiv položaj mladih pokazuju da je ova tema važna tokom cele godine.
Prevencija, edukacija, podrška za odvikavanje i jasna pravila u javnom prostoru neophodni su ako društvo želi da smanji posledice pušenja. Najvažnija poruka ovog dana jeste da duvanski dim nije samo lični izbor pojedinca, već problem koji utiče na porodicu, okolinu i javno zdravlje, prenose mediji.
Komentari (0)