Pojedini muškarci samouvereno svoje teorije o ženama godinama prenose kao neosporne činjenice, najčešće u društvu uz piće ili kroz šale na internetu. Jedna od njih deli žene u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga koliko su navodno spremne na intimni odnos, ali takve etikete više govore o predrasudama nego o ženskim željama i pravu na sopstveni izbor.
Etikete koje ženama oduzimaju pravo na izbor
Na ovakvim listama obično se pojavljuju četiri stereotipa: starija žena koja navodno traži mlađe muškarce, emotivno ranjiva bivša partnerka, radoznala studentkinja i deveruša koja se zabavlja na devojačkoj večeri. Svaka od ovih kategorija počiva na pretpostavci da je moguće predvideti žensko ponašanje na osnovu godina, životnih okolnosti ili mesta na kom se žena nalazi.
Problem je u tome što se žene tako svode na karikature, kao da njihove želje, iskustva i lične granice nisu važni. Žena koja uživa u pažnji mlađeg muškarca nije automatski zainteresovana za svakoga ko joj priđe, baš kao što ni studentkinja koja istražuje sopstvenu se*sualnost nikome ne duguje objašnjenje svojih odluka.
shutterstock_adriaticfoto
Posebno je problematična ideja da je žena posle raskida, naročito ako je popila koju čašu, lakša meta. Ranjivost nije poziv na iskorišćavanje, a tuđa tuga nikada ne bi smela da se tumači kao prilika za osvajanje. Pristanak mora da bude slobodan i jasan, a osoba koja zbog alkohola ne može da donese odluku ne može ni da pruži valjan pristanak.
Ni devojačko veče nije obećanje dostupnosti. Žene imaju pravo da se opuste, plešu, flertuju i provode sa prijateljicama, a da to ne znači da su zainteresovane za nepoznate muškarce. Zabava nije poziv, a odeća, osmeh ili dobro raspoloženje ne mogu da zamene jasno izraženu želju.
Zašto ovakvi stereotipi opstaju
Zato što nude jednostavne odgovore na nešto što nije moguće svesti na formulu. Lakše je nekoga svrstati u unapred smišljenu kategoriju nego prihvatiti da privlačnost zavisi od konkretnih ljudi, njihovog odnosa, trenutka i uzajamne želje.
Možda vas zanima…
Shutterstock/LightField Studios
Kada muškarac veruje da određeni tip žene lakše pristaje na intimni odnos, rizikuje da sopstvene pretpostavke zameni za njene namere. Pritom se odgovornost za razvoj odnosa prebacuje na ženu, kao da ona svojim izgledom, godinama ili ponašanjem šalje signale koje muškarac samo treba da dešifruje.
Ne postoji tip žene koji je unapred spreman na intimni odnos. Postoje žene koje znaju šta žele, one koje još istražuju svoja osećanja i one koje jednostavno nisu zainteresovane. Svaka od njih ima pravo da se predomisli, postavi granicu ili kaže „ne“, bez obzira na to kako je neko procenio njeno ponašanje.
Umesto da žene delimo na kategorije prema tome koliko su navodno dostupne, možda je vreme da se zapitamo zašto se njihova seksualnost toliko često posmatra kao nešto što muškarci treba da predvide ili osvoje. Privlačnost nije igra pogađanja, a poštovanje tuđih granica važnije je od svake teorije iz muškog društva, piše Una.
Komentari (0)