Ljubomora je emocija koju je gotovo svako barem jednom doživeo u vezi. Povremena, nesigurnost ili strah od gubitka partnera smatraju se normalnim, ali kada fokus pređe na partnerovu prošlost, bivše veze i iskustva pre vašeg odnosa, tada govorimo o retroaktivnoj ljubomori. Ovi intenzivni, često opsesivni osećaji ljubomore, teskobe i nesigurnosti mogu ozbiljno narušiti sadašnjost i ugroziti budućnost veze.
Stručnjaci kažu da se koreni problema najčešće nalaze u ličnoj nesigurnosti. Bračna terapeutkinja Emili Kuk objašnjava da interesovanje za partnerovu prošlost može biti od radoznalosti do opsesije. Glavni okidači su nisko samopouzdanje, strah od napuštanja, idealizacija partnerove prošlosti i, u nekim slučajevima, opsesivno-kompulzivne sklonosti.
U digitalnom dobu, društvene mreže dodatno pogoršavaju situaciju, stare fotografije i objave bivših partnera stvaraju iluziju uvida u prošle veze, dok stvarne razloge prekida i konflikte ne vidimo. Takvo "njuškanje" vodi u začarani krug: što više tražite informacije, osećate se nesigurnije.
shutterstock.com/Photoroyalty
Prevazilaženje retroaktivne ljubomore zahteva svesni rad na sebi i odnosu. Prvi korak je priznanje i prihvatanje osećanja bez osuđivanja. Otvorena komunikacija sa partnerom, fokus na sadašnjost i lični razvoj, kroz hobije, fizičku aktivnost i jačanje samopouzdanja, ključni su za smanjenje teskobe. Digitalne granice, poput prestanka praćenja bivših na mrežama, takođe pomažu. Praktikovanje zahvalnosti za partnerovu prošlost kao deo njegovog života koji ga je oblikovao u osobu kakva je danas može umiriti nesigurnost.
Ako ljubomora postane opsesivna i ometa život i vezu, preporučuje se stručna pomoć. Terapija može otkriti dublje uzroke nesigurnosti i naučiti zdrave mehanizme suočavanja. Retroaktivna ljubomora ne mora definisati vezu, naime, uz rad na sebi, otvorenu komunikaciju i fokus na sadašnjost moguće je izgraditi poverenje i stabilan odnos.
Komentari (0)