Sa samo 17 godina Petar Tolimir iz Beograda, učenik četvrte godine gimnazije "Ruđer Bošković", osvojio je zlatnu medalju na Internacionalnoj geografskoj olimpijadi u Istanbulu, gde je učestvovalo čak 192 učenika iz 48 zemalja!
Ako pod geografijom i dalje podrazumevate glavne gradove, granice država i podatke o tome šta koja zemlja izvozi i uvozi, savremena geografija će vas iznenaditi. Jer geografija odavno nije samo pitanje gde se šta nalazi. Ona pokušava da objasni zašto se nešto nalazi baš tu, kako prostor utiče na ljude i kako ljudi menjaju prostor u kojem žive.
Bavi se gradovima koji rastu, klimatskim promenama, prirodnim katastrofama, zagađenjem, migracijama, turizmom, biodiverzitetom, ali i pitanjima koja na prvi pogled nemaju mnogo veze s geografijom - poput toga gde treba izgraditi data centar za veštačku inteligenciju, koliko će vode trošiti i kako će to uticati na gradove i ekosisteme u njegovom okruženju.
Upravo u takvoj, savremenoj geografiji, Petar Tolimir je briljirao. Za njega je ona spoj prirodnih i društvenih nauka, matematike, tehnologije i, pre svega, razumevanja prostora.
- Geografija je najprirodnija društvena nauka ili najdruštvenija prirodna - kaže Petar.
Testovi i odlazak na teren
Internacionalna geografska olimpijada održana je od 11. do 17. avgusta u Istanbulu. Takmičenje je bilo podeljeno na tri dela - pisani, multimedijalni i praktični test.
Možda vas zanima…
Privatna arhiva
- Pisani test je najsličniji regularnom testu, dok je multimedijalni test binaran i u formi kviza i ide brzo. Imate 60 sekundi za jedan odgovor. Treći deo takmičenja je praktičan rad na terenu. Oni nas izvedu na lokalitet o kome ne znamo ništa unapred, najčešće van grada, gde se bavimo fizičkom geografijom, posmatramo reljef, klimu, položaj objekata i širenje naselja, a na određenim pozicijama rešavamo delove testa. Moramo da posmatramo i zaključujemo o terenu sve vreme jer drugi deo terenskog rada dobijamo tek kasnije u učionici, a pitanja ne možemo unapred da znamo. Rute su ponekad fizički zahtevne, mogu biti nekoliko kilometara duge, uzbrdo i nizbrdo - ističe Petar
Na ovom takmičenju ruta je bila urbana, u samom Istanbulu, oko Zlatnog roga.
- Razmatrali smo kako je Zlatni rog izgledao nekada, a kako izgleda danas, posebno kroz pitanje gentrifikacije i pretvaranja nekadašnjih pristaništa i radionica u turističke objekte. Razgovarali smo o tome šta turizam donosi gradu i kako doprinosi njegovom razvoju, ali i o njegovim negativnim stranama - rastu cena kuća i stanova i poskupljenju života za lokalno stanovništvo. To je bio centralni deo rada, a, pored toga, bavili smo se i opasnošću od zemljotresa koja postoji u Turskoj zbog njene tektonike, merama koje se mogu sprovesti u slučaju prirodne katastrofe, pitanjem gde pozicionirati sigurnosne zone i kako sprečiti poplave, posebno bujične poplave, koje u urbanim sredinama mogu biti izuzetno opasne.
Jedno od najtežih pitanja na takmičenju odnosilo se na nešto što zvuči potpuno drugačije od tradicionalne slike geografije - lokaciju data centara. Gde bi trebalo postaviti infrastrukturu za ove centre, koliko vode troše, kako utiču na obližnje gradove i ekosisteme? Šta ta industrija donosi lokalnoj ekonomiji, ali i kakve joj probleme pravi?
Dragan Kadić
Petar navodi da se za ovu olimpijadu jeste spremao, ali da bi bilo pogrešno njegovu pripremu svesti na nekoliko meseci pred takmičenje.
- Volim da kažem da mi je većina života bila priprema za geografiju kao takvu. Ne znajući, radio sam stvari koje su mi kasnije pomogle na Internacionalnoj geografskoj olimpijadi. Pored toga, imao sam veliki broj mentora, koji su mi izašli u susret, pomagali, navodili me na pitanja o kojima ne znam dovoljno... To su doktor Ivan Novković, doktor Tino Lukić, Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za talente "Nikola Tesla", njegova supruga Gordana, kao i profesor Milenko Miljić - ističe.
Takmiči se i iz fizike, a te dve nauke doživljava kao dva različita načina opisivanja istog sveta.
Kako je "srušio" porodičnu grupu
Kada je stigla ceremonija proglašenja u Istanbulu, Petar priznaje da nije očekivao zlato. Prvo je dodeljena bronza, pa srebro, a do zlata, kako su se smenjivala imena, nada je postojala sve manja.
Kada je prošlo proglašenje srebrnih medalja (dodeljuje ih se više bronzanih i srebrnih), Petar je, kaže, već praktično odustao.
Dragan Kadić
- Napisao sam poruku u porodičnu grupu: "Ljudi, nema ništa od ovoga. Trudili smo se prilično, probaćemo sledeće godine." Sledeća poruka je bila "Zlato!" Niko nije mogao da veruje! Mi nismo mogli da verujemo! Morao sam da pitam prijatelje koji su sedeli pored mene da proverim da li je bilo moje ime. Toliko brzo sam poskočio kada sam se video, da su jedno šest puta promenili slajd dok sam se vratio na svoje mesto - navodi Petar.
Radost je velika, ali, dodaje, ne postoji lak način da se percipira nešto od ovoga:
- Toliko smo dugo razmišljali o tome, toliko pričao o tome s drugarom... Mnogo mi je drago. Mnogo toga je i do sreće. Znam bolje geografe od mene koji nisu osvojili medalju na ovom takmičenju, znam i lošije koji su se plasirali bolje. To se dešava. Sreća je bila na mojoj strani, trud je bio na mojoj strani, meni je geografija hobi, duboko je uvezana u moj život, još kad sam kao mali čitao o Magelanovim ekspedicijama i razmišljao o velikim istraživanjima. Čitao sam knjige o Amazoniji sa sedam godina i razmišljao kako je tamo i cela ideja o čitavim krajevima i svetovima koje nikad nisam video svojim očima mi je bila toliko fascinantna da sam se udubljivao u geografiju sve više i više. I tako sam skupio dosta i ovih činjenica. Mene interesuju svi ti svetovi i zemlje, ali s vremenom sam počeo na dublji način da spoznajem lepotu geografije. Lepotu geografije vezano za geoinformacione sisteme, za matematičku geografiju, predikciju prirodnih katastrofa i sprečavanje istih...
Prethodno je osvojio srebro na Evropskoj geografskoj olimpijadi 2023. u juniorskoj konkurenciji, a sledeće godine, 2025, na ovom takmičenju je osvojio zlato. Te 2025. je osvojio i srebro na Otvorenoj internacionalnoj geografskoj olimpijadi, u organizaciji ruskog Univrziteta Lomonosov. Srebrnu medalju je osvojio i na Internacionalnoj konferenciji mladih naučnika iz geografije 2025, dok je na Evropskoj olimpijadi u Varni 2026. osvojio bronzu.
Privatna arhiva
- Tada su i dva moja drugara Damjan Ćuk i Marko Langović, takođe, osvojili bronzu - ističe Petar uspeh svojih saboraca.
Kako nastavu u srednjoj školi sluša na engleskom jeziku, to mu mnogo znači i na takmičenjima jer ga koristi maltene kao maternji i može lakše da objasni svoje odgovore.
Petar već ima zacrtan i svoj životni put. Siguran je da će studirati u inostranstvu, najverovatnije fiziku ili neku vrstu inženjeringa.
Lična karta
Ime: Petar
Prezime: Tolimir
Godine: 17
Obrazovanje: Gimnazija "Ruđer Bošković"
Oblast interesovanja: Geografija, fizika
Osvojene medalje: Srebro na Evropskoj geografskoj olimpijadi 2023, zlato na istom takmičenju 2024, srebro na Otvorenoj internacionalnoj geografskoj olimpijadi 2025, srebro na Internacionalnoj konferenciji mladih naučnika iz geografije 2025, bronza na Evropskoj olimpijadi 2026. i zlato na Internacionalnoj geografskoj olimpijadi 2026.
Najbolji plasman: Zlatna medalja na Internacionalnoj geografskoj olimpijadi
Uspeh je da doprinesemo nauci
- Medalja je simptom uspeha, medalja nije uspeh. Medalja kao takva je lepa stvar koju čovek može da ima. Lepo je da vas zove prijatelj da vam čestita, da novine pišu o vama, na kraju krajeva, uspeh se oseti ne zbog toga što smo uzeli medalju, nego zbog broja ljudi koji će dan posle da mi čestita. Uspeh je da doprinesemo nauci. Nadam se da će se nauka sve više razvijati i da će ljudi paziti na razvoj nauke - navodi Petar i dodaje:
Privatna arhiva
- Takođe smatram da je veoma značajno da se geografija razvoja u smeru koji dozvoljava punu rodnu ravnopravnost i pruža jednaku mogućnost devojkama da se bez diskriminacije takmiče i bave naučnim radom u geografiji kao i drugim sferama nauke.
Geografija treba da bude više cenjena
- Voleo bih da geografija u našoj državi bude više cenjena, kao i ljudi koji se njome bave. Mislim da Geografskom fakultetu treba obezbediti bolje uslove za rad, a mentorima i profesorima više sredstava jer nam je geografija potrebna i zbog razumevanja i predviđanja prirodnih katastrofa i svega što može da učini našu zemlju sigurnijom. Prirodne katastrofe se ne mogu u potpunosti sprečiti, ali upravo zato moramo bolje da razumemo rizike kojima smo izloženi - ističe ovaj mladić.
Predložite svoje uzore
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs i biljana.bojic@medijskamreza.rs
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima", kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Komentari (0)