Tri devojčice iz Osnovne škole "Vožd Karađorđe" iz Aleksinca plasirale su se na evropsko finale, odnosno svetsko polufinale, na takmičenju iz engleskog jezika, i umesto da im osmeh, kao i nastavnicima i direktorki škole, ne silazi s lica, pojavio se problem. Novac za karte za Italiju, gde se održavalo takmičenje, plus smeštaj predstavljali su prevelik zalogaj. Kako ovo takmičenje nije u zvaničnom kalendaru takmičenja, opština nije mogla da uskoči. I dok bi većina ljudi ožalila ovu situaciju, digla ruke, zahvalila je deci i krenula dalje, kolektiv ove škole, na čelu s preduzimljivom direktorkom Majom Radoman Cvetićanin, rešio je da se bori!
Organizovali su humanitarne akcije, školski bend je nastupao na humanitarnoj priredbi, pustili su glas po svom gradu. I čudo se desilo! Ceo Aleksinac je ustao, ko je koliko mogao, da pomogne svoje mlade nade da odu na takmičenje. Ne biste verovali - jedna firma je odmah uplatila novac za autobuske karte za celu ekipu, sami nastavnici iz kolektiva školskog su donirali novac, roditelji, sugrađani su dolazili na koncerte i priredbe, uplaćivale su i druge firme, a lokalna pekara im je spakovala pune kese đakonija za put.
Devojčice se iz Italije, na kraju su otputovale njih dve, nisu vratile s medaljama, ali, nekad postoji nešto što sija jače od zlata - podrška sugrađana. Aleksinac spada u nerazvijenije opštine i njegovi stanovnici ne mogu da se pohvale visokim ekonomskim standardom, ali srcem, preduzimljivošću i humanošću, i te kako mogu.
Maša Ilić
Ponosna sam na svoje sugrađane
Dragan Kadić
Maša Ilić (15), osmi razred, jedna je od učenica koja se plasirala na pomenuto takmičenje.
- Imali smo neke čudne reči, koje ni na srpskom nisam znala (smeh).
Nije ni znala da ovo takmičenje postoji, samo ju je nastavnica pozvala i pitala da li želi da ide.
- Engleski sam naučila kao veoma mala, prvo sam na engleskom i progovorila, gledala sam crtane, najviše "Pepa Pig", posle toga sam upisala privatnu školu engleskog jezika i pohađala sam je tri-četiri godine, a onda i engleski u školi kasnije - navodi Maša.
Maša se nije plasirala dalje na ovom takmičenju, ali je ponosna na sebe što je uopšte došla do tog nivoa, kao i na sugrađane koji su joj omogućili da se okuša na svetskom nivou.
Možda vas zanima…
Planira da upiše medicinsku školu u Kruševcu, a potom da dalje školovanje nastavi kod tetke u Norveškoj.
- Verovatno ću upisati medicinu, želela bih psihologiju, da budem psiholog za decu - pojašnjava Maša.
Lična karta
Ime: Maša
Prezime: Ilić
Godine: 15
Obrazovanje: Osnovna škola "Vožd Karađorđe", osmi razred, odlična sa svim peticama
Aktivnost: Plasirala se na svetsko polufinale na takmičenju iz engleskog jezika u Italiji
Sofija Cvetković
Ljudi su mi prilazili na ulici i bodrili me
Dragan Kadić
Sofija Cvetković (10) četvrti je razred u Osnovnoj školi "Vožd Karađorđe", odlična je učenica i takođe jedna od učesnica na takmičenju u Italiji.
- Engleski oduvek volim, sama sam naučila, gledala crtane, čitala, imala sam engleski rečnik i tako sam učila nove reči, proširila vokabular - pojašnjava Sofija.
Prvo je bila preliminarna runda, potom državno finale i onda Italija evropsko finale, odnosno svetsko polufinale.
- Iskreno, iznenadila sam se težinom testa na takmičenju, bila sam u šoku. Imali smo ukrštenicu i bila je teška, davali su nam konfuzne reči. Bila sam tužna, znam da je sve ovo veliki uspeh, što smo došle dotle i da treba da budem ponosna na sebe, ali, žao mi je što nisam otišla dalje - iskreno će Sofija.
Svojim sugrađanima koji su pomogli da odu put Italije, koju je Sofija sad prvi put i posetila, beskrajno je zahvalna.
- Bilo me je strah da nećemo prikupiti novac jer to jeste mnogo para, ali mi je baš drago što smo na kraju uspeli i što su se svi priključili - kaže Sofija i dodaje:
- Ljudi su mi čestitali na ulici, na uspehu i svemu, poželeli sreću pred put i da budem još bolja. Baš sam bila srećna.
Lična karta
Ime: Sofija
Prezime: Cvetković
Godine: 10
Obrazovanje: Osnovna škola "Vožd Karađorđe", četvrti razred, odlična sa svim peticama
Aktivnost: Plasirala se na svetsko polufinale na takmičenju iz engleskog jezika u Italiji. Trenira uspešno odbojku
Nastavnica engleskog Dragana Antić
Shvatili smo koliko smo srećni što smo u ovakvoj školi i zajednici
Dragan Kadić
Dragana Antić (42) je nastavnica iz engleskog u ovoj osnovnoj školi koja je decu i vodila na takmičenje. Iako ovo takmičenje postoji već 14 godina, ono nije navedeno u našem Ministarstvu prosvete (kalendaru), te su zato morali sami da se snalaze.
- Prvo je bila preliminarna runda u kojoj je otpao veliki broj dece, i onda drugi krug na nivou države. Deca koja su tu pobedila išla su na svetsko polufinale, koje se održavalo u Lido di Jezolu, blizu Venecije, od 17. do 20. maja ove godine. Plasirale su se tri devojčice iz škole, ali smo vodli samo dve - Mašu i Sofiju, jedna nije išla zbog svojih porodičnih stvari. Nemamo njihove rezultate još jer su odmah na ceremoniji proglašavali samo dobitnike prvog i drugog mesta. Na takmičenju je bilo 1.400 dece iz cele Evrope, bilo je pet, šest kategorija, prolazilo je po jedno ili dva deteta. Znači, od njih 1.400 njih 20 se plasiralo u svetsko finale - kaže Dragana, kao i da posebnih priprema pred takmičenje nisu imali jer deca imaju fantastično poznavanje engleskog jezika.
- To su deca novije generacije koja pričaju engleski na nivou onoga što sam ja možda znala u srednjoj. Oni odlično znaju, oni su odrastali uz engleski. Usvajali su ga, nisu ga učili - dodaje Dragana. Dragan Kadić
Na pitanje koliko je para bilo potrebno da odu put Italije, kaže:
- Bile su dve nastavnice engleskog, dvoje dece, za nas četvoro iz naše škole smeštaj je bio 1.140 evra, plus karte. Karte su bile, povratne, po 14.000 dinara. To nam je pokrila firma "Gramer" iz Aleksinca. Zatim, tu su bili i troškovi kombija do Beograda i nazad... Smeštaj smo pokrili donacijama od roditelja, kolega, obližnja pekara nam je spremila sendviče i za nas i za drugu školu koja je išla. Organizovali smo donatorsko veče i humanitarnu priredbu u školi. Donacije su pokrile smeštaj. Bilo je i privatnih malih firmi koje su donirale, roditelja koji imaju firmice, pa su uplaćivali. "Rival" lanac prodavnica ovde je uplatio takođe neku malo veću sumu - dodaje Dragana.
Zadovoljna je postignutim iako deci deluje malo razočaravajuće. Dragan Kadić
- Bilo je suza posle takmičenja. Osećaju se manje sposobnim, ali tek će da shvate koliko je to veliki uspeh. Meni je kao nastavniku bila želja da deca vide i da se prepozna njihov talenat i naša misija je time i uspela. A onda smo nekako shvatili i kad smo povezali sve te ljude, koliko smo srećni što smo u ovakvoj školi, što smo imali inicijativu direktorke, svih kolega, da nismo usamljeni, cela zajednica. Svi su s čuđenjem reagovali kada smo im rekli da su nam svi drugi omogućili da dođemo tu, s velikim oduševljenjem smo o tome razgovarali - kaže ova nastavnica engleskog.
Međutim, u ovoj školi postoji i šestoro dece koja nisu prošla u državno takmičenje, pa samim tim nisu se plasirala za evropsko finale, a polufinale svetskog, ali imaju mogućnost da idu u baraž. Dragan Kadić
- To su deca koja imaju odlično znanje i kojoj je falilo po poen ili dva za dalji plasman. Svakako oni imaju tu šansu još jednu možda da idu u letnji kamp u Brajtonu, tamo prođu sve radionice, usavrše se i ako bi to pomoglo, možda bi imali još jednu šansu da se plasiraju u svetsko finale koje se održati u septembru u Spolentu u Italiji. To sad zavisi opet od sredstava, potrebno je oko 2.000 funti po detetu za taj kamp, a bez njega ne mogu dalje. Iz te grupice je četvoro dece treći razred, jedna devojčica četvrti i jedan dečak šesti razred. Svi su veoma talentovani - navodi Dragana.
Direktorka Maja Radoman Cvetićinin
Ovo je zajednica koja brine o svojim pripadnicima, tako se vaspitavaju deca
Dragan Kadić
Direktorka škole i profesor srpskog jezika Maja Radoman Cvetićanin (50) kaže da imaju izuzetnu decu u svim veštinama i predmetima, a na pitanje u čemu je tajna, u prvom redu ističe posvećenost.
- Što ovu školu doživljavamo kao svoju kuću i što volimo svoj posao. Idemo onim putem koji znači vrednost, znanje, negovanje veština i pronalaženje talenata koji će decu učiniti izuzetnim u budućnosti - navodi ona.
Kaže da je velika sreća kad šaljete decu na takmičenja jer to znači da se neguju oni među nama koji su najbolji, ali kad dođu neka takmičenja koja nisu u kalendaru takmičenja i smotri, nemoguće je da ih propratite.
- Naš budžet opštine je mali, mi smo jedna od siromašnijih opština, i opština finansira ono što je u kalendaru takmičenja i smotri, a postoje i ona takmičenja kao što je Hipo, koja nisu u kalendaru. E onda nastaje muka kako ćemo do para. Prva reakcija je bila šta će mi ova glavobolja, a druga - daj da podržimo decu. Meni je drago što mi negujemo kulturu zajedništva, mi smo odlučili da kao kolektiv podržimo ovu decu da one koje su se plasirale odu. Prvo smo objavili da će biti koncert, počeli su da se javljaju roditelji, bivši đaci, kolege sa željom da pomognu... Mi smo već u prvih nedelju dana obezbedile sredstva da se rezerviše smeštaj tamo, onda smo imali donatorski koncert našeg školskog benda, deca su svirala, obratili se velikim preduzećima... - kaže direktorka i dodaje: Dragan Kadić
- I to što su otišle, poznanstva, kultura posete jednoj zemlji, to je neprocenjivo. Ta mogućnost da vide kako se drugi plasiraju, njihovi rezultati, tako se javljaju ambicije, tu se javlja želja da budeš bolji ne od drugih, već od sebe, da prevaziđeš neke nedostatke. To je jedna velika životna lekcija.
Na pitanje da li je iznenađena što je cela zajednica ustala da prikupi novac za nastavnice i učenice, kaže da nije:
- Ne postoje mali i veliki gradovi, već samo gradovi koji brinu, odnosno zajednice koje brinu o svojim pripadnicima i oni koji su se otuđili. Zbog toga volim takve sredine gde ne moramo da se poznajemo, ali smo ljudi, pa ćemo da kažemo jedni drugima dobar dan. Mi ovde se trudimo da takvu atmosferu negujemo i u školi i sa saradnicima u gradu, ja sam to očekivala i bila sam presrećna kad smo ostvarili cilj. Tako se vaspitavaju deca. Mi tu ništa novo ne radimo. Nekako nas svi prozivaju i uče kao da smo neko društvo iz pustinje i ulazimo u civilizaciju, a naše društvo je nastalo na solidarnosti. Imali smo zadruge, mobe, potrebu da ljudi pomažu jedni drugima i mrzim sve što menja naš kulturni identitet.
Prijavite svoje heroje
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic"medijskamreza.rs
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima" kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Komentari (0)