Aparat za vodu postao je gotovo neizostavan deo svakog kancelarijskog prostora - mesto gde se kolege okupljaju, razmenjuju kratke pauze i pune čaše uverenjem da biraju zdraviju opciju od vode iz česme. Međutim, ono što većina ljudi ne zna jeste da voda iz aparata često nije onoliko bezbedna koliko se pretpostavlja. Naprotiv, opsežna analiza višedecenijskih istraživanja pokazala je da ovi uređaji često sadrže znatno veći nivo bakterijske kontaminacije nego voda iz vodovoda koja ih snabdeva.
Studija objavljena u naučnom časopisu AIMS Microbiology obuhvatila je desetine istraživanja sprovedenih na više kontinenata, a rezultati su, blago rečeno, zabrinjavajući. U većini analiziranih studija otkriveni su visoki nivoi bakterija u aparatima za vodu, pri čemu je u proseku između 70 i 80 odsto uređaja premašivalo propisane bezbednosne granice.
Konkretni primeri dodatno naglašavaju ozbiljnost problema. U Arizoni je čak 73 odsto ispitanih aparata za vodu imalo nivo bakterija iznad preporuka američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA). U kalifornijskoj dolini Kočela, gotovo trećina automata za prodaju vode pokazala je aktivan bakterijski rast. Još alarmantniji su podaci iz Brazila, gde je više od 76 odsto aparata sadržalo bakterije, dok je kod uzoraka uzetih direktno iz slavine taj procenat iznosio svega 36 odsto, piše Večernji list.
Među identifikovanim mikroorganizmima nalaze se i bakterije koje mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito za osobe sa oslabljenim imunitetom. Jedna od njih je Pseudomonas aeruginosa, poznata po izazivanju upale pluća, infekcija krvotoka i problema sa mokraćnim sistemom. Posebno su zabrinjavajuće koliformne bakterije, koje su se pokazale kao najčešći patogen u uzorcima. Njihovo prisustvo često ukazuje na moguću fekalnu kontaminaciju, što znači da u vodi potencijalno mogu postojati i drugi opasni mikroorganizmi iz digestivnog sistema.
Jakob Berg / Alamy / Profimedia
Glavni uzrok ovakve kontaminacije krije se u takozvanim biofilmovima - složenim zajednicama bakterija koje se vezuju za unutrašnje površine aparata, poput cevi, filtera i slavina. Ove bakterije se štite sluzavim slojem koji ih čini izuzetno otpornim. Posebno problematične su mlaznice aparata, jer su istraživanja pokazala da mogu imati i do sto puta veći nivo kontaminacije u poređenju sa ostatkom uređaja. Budući da korisnici prilikom punjenja čaše ili flaše dolaze u direktan kontakt s tim delom, rizik od prenosa bakterija značajno raste. Čak i nakon temeljne dezinfekcije, biofilmovi se mogu ponovo formirati za svega nekoliko dana.
Situaciju dodatno pogoršava način korišćenja aparata. Tokom noći ili vikendom, kada se uređaji ne koriste, voda u njima stagnira, što stvara idealne uslove za razmnožavanje bakterija. Za razliku od vode iz gradskog vodovoda, voda u aparatima uglavnom ne sadrži hlor, koji ima ulogu u sprečavanju bakterijskog rasta. Takođe, materijali od kojih su aparati izrađeni igraju važnu ulogu - gumene cevi i obloge znatno više podstiču razvoj bakterija nego staklo ili nerđajući čelik.
Možda vas zanima…
Pixel-Shot, Pixel-shot / Alamy / Profimedia
Uprkos velikoj rasprostranjenosti i poverenju koje im korisnici svakodnevno ukazuju, aparati za vodu ne podležu istim strogim propisima kao gradska voda za piće, koja je regulisana zakonima o bezbednosti vode. Zbog toga mnogi zaposleni ostaju nesvesni potencijalnih zdravstvenih rizika kojima su izloženi svakog dana - upravo na mestu gde očekuju najbezbedniju čašu vode.
Komentari (0)