Mladen Todić iz Požarevca 2011. saznao je da boluje od teške i neizlečive autoimune bolesti, koja mu je uništavala jetru. Mlad, željan života, bio je u šoku jer se njegov organizam okrenuo sam protiv sebe.
Lekari su mu već tada rekli da za njegovu bolest ne postoji lek, osim transplantacije jetre, kojoj će morati da se podvrgne u nekom trenutku.
- Kada su mi lekari saopštili dijagnozu, osećao sam se bespomoćno. Ja tada nisam ni bio svestan strahote koja me očekuje. Lekari su mi rekli da će jedno vreme bolest moći da drže pod kontrolom lekovima i tako je i bilo. Ja često umem da kažem da je to jedna agonija kroz koju sam prošao kao mlad čovek i ne samo ja već i cela moja porodica - rekao je Mladen za Srećne.
Njegovi roditelji, kako kaže, pred njim su glumili da su jaki, ali je on znao da su se plašili za njegov život.
- Želeo sam da živim, kao i svi moji vršnjaci, izlazim, putujem... Ali bolest ume u jednom trenutku da ti udari životni šamar, da te podseti da si bolestan i da ne možeš sve što želiš. I onda je to strašno posebno za mladog čoveka, koji je željan života - dodao je on.
Tri godine kasnije lekari su saopštili Mladenu da je bolest uzela maha i da je vreme da ga stave na listu za transplantaciju jetre. U međuvremenu, on se oženio, supruga mu je bila trudna i čekali su bebu.
Možda vas zanima…
- To je jedan od najstrašnijih momenata u mom životu, zato što sam shvatio da mi se ne piše dobro, a ceo život vam se izokrene. Svi naši planovi su postali kratkoročni - da ja dočekam da se Tamara porodi, pa da možda doživim prvi rođendan ćerkica Nine... To je jedino što smo želeli jer nismo znali da li ću poživeti i koliko - iskren je bio Mladen.
Konačno 2016. Mladen je pozvan iz Urgentnog centra KCS i rečeno mu je da imaju jetru neophodnu za njegovu transplantaciju.
- Posle dve i po godine provedene na listi za transplantaciju osećanja su mi bila pomešana. Pre toga sam četiri puta pozivan kao potencionalni primalac organa, ali su me svaki put vraćali kući jer iz medicinskih razloga nisam mogao da dobijem organ - kazao je.
U trenutku kada je krenuo ka Beogradu emocije su mu bile uskomešane.
- Bio sam srećan, uplašen... A opet sam znao je da je neka tamo porodica zavijena u crno, ali da je u najtežem trenutku smogla snage i humanosti da kaže da doniranju organe, da kaže da nečijem životu, u ovom slučaju mom. I to ne samo mom životu već cele moje porodice. Zahvaljujući njihovoj odluci moja Nina danas raste u tatu, a moja supruga Tamara ima muža - naglasio je on.
Kad se tragedija pretvori u novi život
Mladen je jedan od osnivača i član UO Udruženja Zajedno za novi život, koje okuplja pacijente koji su imali ili čekaju transplantaciju organa. Želja im je da edukuju ljude u Srbiji koliko je važno donirati organe.
- Kada smo osnivali udruženje, naš cilj je bio da ukažemo ljudima na važnost jednog humanog gesta i da, ako možemo, otklonimo strahove i sumnje vezane za doniranje organa. Samo ove godine dobijeno je 20 saglasnosti porodica i spaseno 90 života. Udruženje je postalo moja druga porodica, muka nas je spojila i možda najbolje jedni druge razumemo. Važno je da ljudi shvate koliko je važno to jedno da kad medicina više ne može da pomogne, koliko nečija tragedija odnosno smrt može da se pretvori u novi život - poručio je Mladen.
Mladen priznaje da nikad neće zaboraviti trenutak kad se probudio iz anestezije, ali i kad ga je supruga prvi put videla nakon operacije kroz staklo na odeljenju intenzivne nege.
- Tada je izgovorila jednu rečenicu koja mi je ostala urezana u sećanje, kazala je: "Bože, Mlađo, ja sam zaboravila koliko si lep." Bolest jetre vas uništava ne samo zdravstveno već i fizički. Ja sam sa 47 kilograma ušao u operacionu salu na transplantaciju, koža mi je bila braonsiva, beonjače skroz žute i više sam ličio na mrtvu nego na živu osobu. Kada sam se nakon transplantacije prvi put pogledao u ogledalo, ja sam bio potpuno drugačiji čovek. Koža mi je bila boje zdravog čoveka, beonjače više nisu bile žute, a ja sam imao drugačiji osmeh. Tada sam shvatio da sam otpočeo novi život - prisetio se Todić.
Sticajem okolnosti, iako je to zakonom zabaranjeno, Mladen je upoznao porodicu, tačnije sestru mladića Jovana, od koga je dobio jetru i zahvaljujući kome je i danas živ.
- Ja se danas osećam odlično, vratio sam se na posao, treniram i normalno živim, kao i svaka druga zdrava osoba. Mene na transplantaciju podsećaju česte kontrole kod lekara i veliki ožiljak na stomaku. Jovan je u mislima mene i moje porodice svaki dan i on je jedan od možda najvažnijih razloga zašto pričam svoju priču - rekao je Mladen Todić.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)