Povodom Međunarodnog dana pčela, koji se obeležava danas, dr sc. med. Zorica Plavšić, pulmolog, alergolog, apiterapeut i osnivač udruženja ApiMed Srbija, govorila je samo za Srećne o značaju pčelinjih proizvoda za zdravlje, ali i o sve većoj primeni apiterapije. Njen cilj je da okupi stručnjake iz oblasti veterinarske medicine, hemije, farmakologije, kao i lekare svih specijalnosti, a želja je da svi zainteresovani lekari odvoje vreme, u ovom slučaju šest dana, za onlajn kurs o apiterapiji.
Reč apiterapija potiče od dve reči, apis je na latinskom pčela, znači u pitanju je "terapija koju pčela sprema za nas". To nije novo otkriće, budući da su ljudi oduvek koristili pčelinje proizvode, koji mogu da pomognu u prevenciji, lečenju i u toku rehabilitacije. Osim meda, koga pčela najviše proizvodi, postoji još osam pčelinjih proizvoda. Tu su pčelinji vosak, propolis, pčelinji hleb, pčelinji otrov i saće, ali i polen, nektar i medna rosa, koju pčele sakupljaju i prerađuju, kao i inhalacija vazduha iz pčelinje košnice.
Dr Plavšić ističe da se pčelinji proizvodi mogu koristiti svakodnevno, a posebno med i propolis, koji imaju veliki značaj za imunitet i zaštitu organizma.
Vladimir Lukić
- Propolis se smatra antibiotikom 21. veka jer je veoma dobar u sprečavanju razmnožavanja bakterija. Deluje i na viruse, parazite i gljivice. Kombinacija meda i propolisa je izuzetno dobra za prevenciju respiratornih oboljenja. Obično se u slučaju prevencije uzima 10-15 kapi propolisa. Ukoliko osoba oseti da je prehlađena, slobodno može da poveća broj kapi na 20-30, dok u slučaju infekcije broj kapi može dodatno da se poveća. Obično savetujem pacijentima da u veliki kašiku uzmu med koji bi odgovarao kafenoj kašičici, pa da u ostatak dodaju odgovarajući broj kapi propolisa. Veoma je bitno da se to malo mućka u ustima pre nego što se proguta - objašnjava doktorka.
Dr Plavšić je istakla da bi pčelinji otrov mogao da ima važnu ulogu u lečenju malignih bolesti u budućnosti.
- Pčelinji otrov smatram da je lek budućnosti za maligna oboljenja. Umesto metode da pčela ubode pacijenta, sada se već prave standardizovani rastvori pčelinjeg otrova. Tako se tačno zna koja se količina daje. Jedan istraživač u Kolumbiji je primetio da je njegov pas imao otvorene rane na koži jer je verovatno imao karcinom ili na koži ili ispod nje, a situacija je bivala sve gora. Pomislio je da pošto ljudima ubrizgava pčelinji otrov, zašto ne bi pokušao da spase i svog psa. Počeo je da dozira od manjih koncentracija ka većim i da ubrizgava psu u okolinu rane. Posle dve nedelje rana se zatvorila i tumor je počeo da se smanjuje, a posle dva i po meseca pas se skoro totalno oporavio. Danas se već ide na to da se takvi rastvori daju i ljudima. Ukoliko je rak unutra organizma ili na kosti, na osnovu skenera se može odrediti projekcija tog tumora na koži. Potom se u taj deo ubrizgava pčelinji otrov, koji inače deluje samo na izmenjene, dakle maligne ćelije - zaključuje dr sc. med. Zorica Plavšić.
Možda vas zanima…
Ipak, doktorka naglašava da primena pčelinjeg otrova zahteva poseban oprez i to kod osoba sklonih alergijskim reakcijama na pčelinji otrov, koja se ustanovljava putem analize krvi na Torlaku.
Posebnu pažnju danas privlači i inhalacija vazduha iz pčelinjih košnica, zbog čega se širom regiona grade posebne apikomore - drvene kućice namenjene ovoj vrsti terapije. Kome se preporučuju apikomore, šta se desilo sa devojčicom (4) koja se čim krene u obdanište razboljevala, a koja se inhalirala u apikomorama, koji je najbolji med, da li je lako falsifikovati ga, pogledajte ceo Jutjub (YouTube) snimak.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)