Produžiti život za nekoliko decenija zvuči kao scenario iz naučnofantastičnog filma, ali stručnjaci za dugovečnost sve više pažnje posvećuju jednostavnim navikama koje mogu da utiču na to kako starimo.
I dok pravilna ishrana, kvalitetan san i fizička aktivnost odavno važe za osnovu zdravog života, neke svakodnevne navike mogu da imaju mnogo veći značaj nego što većina ljudi pretpostavlja.
Naučna istraživanja čak ukazuju na mogućnost da bi maksimalni ljudski životni vek mogao da dostigne 194 godine, pod uslovom da nauka pronađe način da uspori procese koji dovode do odumiranja ćelija povezanog sa starenjem.
SeventyFour/Shutterstock
Dr Kler Najlend, lekarka opšte prakse u klinici za preventivnu medicinu Huk, smatra da cilj dugovečnosti ne bi trebalo da bude samo dodavanje godina životu. Mnogo je važnije da čovek te godine provede zdrav, pokretan i samostalan.
Ona upozorava da ne treba čekati pedesete ili šezdesete da bismo počeli da menjamo životne navike. Svaka promena koju uvedemo ranije može da predstavlja ulaganje u kvalitetniju starost. Jedan od njenih neobičnijih saveta jeste da povremeno zamenite stolicu podom.
PROČITAJTE I OVO: Zašto ne treba hodati bosonog oko bazena: Jedna bezazlena navika može da vam upropasti odmor
Možda vas zanima…
Sedite na pod i vežbajte ustajanje
Većina ljudi provodi veliki deo dana sedeći, a dugotrajno sedenje može negativno da utiče na mišiće, kukove i pokretljivost. Zato dr Najlend savetuje da deo vremena provedemo na podu.
Samo spuštanje na pod i ponovno ustajanje zahteva snagu nogu, pokretljivost kukova, ravnotežu i dobru koordinaciju. Sve te sposobnosti prirodno slabe kako starimo ako ih dovoljno ne koristimo.
Možete sedeti na podu dok gledate televiziju, igrati se sa decom ili unucima, istezati se ili vežbati ustajanje bez pomoći ruku, pod uslovom da to možete da uradite bezbedno. Čak i nekoliko ponavljanja tokom dana može da pomogne u očuvanju pokretljivosti.
Zdravlje zuba nije samo pitanje osmeha
Briga o zubima ima mnogo širi značaj od sprečavanja karijesa. Stručnjaci sve više proučavaju oralni mikrobiom, odnosno zajednicu mikroorganizama koja živi u ustima, zbog njegove moguće veze sa procesima starenja.
Aloha Hawaii/Shutterstock
Rad objavljen 2025. godine u časopisu "Oralna mikrobiologija" ukazuje na to da oralni mikrobiom može da bude važan faktor u procesu starenja. Hronične infekcije desni mogu da podstaknu upalne procese u organizmu, a loše oralno zdravlje povezuje se i sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom tipa 2 i kognitivnim padom.
Zato samo pranje zuba dva puta dnevno nije dovoljno. Redovno koristite konac za zube ili međuzubne četkice i odlazite kod stomatologa radi pregleda i profesionalnog čišćenja. Ishrana bogata vlaknima, uključujući voće, povrće i integralne žitarice, takođe može da podrži korisne bakterije u organizmu. Dr Najlend savetuje i izbegavanje cigareta i elektronskih cigareta.
Umesto brojenja koraka, obratite pažnju na srčani ritam
Još jedan pokazatelj kojem stručnjaci za dugovečnost pridaju sve veći značaj jeste varijabilnost srčanog ritma, poznata i kao HRV. Ona pokazuje koliko se vremenski razmak između pojedinačnih otkucaja srca menja.
Iako bismo mogli da pomislimo da je potpuno ujednačen srčani ritam znak boljeg zdravlja, zdravo srce zapravo prilagođava ritam različitim situacijama. Tokom odmora i opuštanja varijabilnost može da bude veća, dok stres i fizički napor menjaju obrazac otkucaja.
PROČITAJTE I OVO: Ne kupujte ih ukoliko nemate dvorište: OVI PSI nikako NISU ZA STAN i mali prostor - a jedna rasa se posebno izdvaja kao temperamentna!
Pametni satovi i drugi uređaji za praćenje zdravlja mogu da prate HRV, ali rezultate ne bi trebalo tumačiti izolovano. Na varijabilnost utiču brojni faktori, uključujući stres, san, fizičku aktivnost i opšte zdravstveno stanje. Za održavanje dobre kondicije važna je kombinacija kardioaktivnosti i vežbi snage.
Jednostavan test ravnoteže možete uraditi dok perete zube
Ravnoteža počinje da slabi već tokom tridesetih godina, a njeno očuvanje postaje sve važnije kako starimo. Zbog toga dr Najlend predlaže veoma jednostavnu vežbu: stanite na jednu nogu dok perete zube.
Shutterstock/Roman Chazov
Ovakva aktivnost ne zahteva dodatno vreme jer je možete uključiti u postojeću jutarnju ili večernju rutinu. Ona istovremeno angažuje mišiće i zahteva koncentraciju.
Istraživanje objavljeno 2022. godine u Britanskom časopisu za sportsku medicinu pokazalo je da su ljudi srednje i starije životne dobi koji nisu mogli da stoje na jednoj nozi 10 sekundi imali gotovo dvostruko veći rizik od smrti tokom narednih deset godina. To, međutim, ne znači da sam test predviđa nečiji životni vek, već ukazuje na značaj ravnoteže kao jednog od pokazatelja fizičkog funkcionisanja.
Brza šetnja može biti korisnija nego što mislite
Kada je reč o sagorevanju masti i očuvanju kondicije, nije neophodno da svaki trening bude izuzetno intenzivan. Dr Najlend posebno izdvaja takozvanu zonu 2, odnosno umerenu aerobnu aktivnost tokom koje srčani ritam ostaje na približno 70 odsto maksimalne vrednosti.
Brža šetnja ili vožnja bicikla u trajanju od 30 do 45 minuta mogu da predstavljaju primer ovakvog treninga. Za razliku od veoma intenzivnog intervalnog treninga, ovakav napor omogućava telu da duže ostane u stabilnom ritmu.
Shutterstock/nada54
Fizijatar Kristofer Trejvers iz Klinike Klivlend objašnjava da telo tokom veoma intenzivnog napora počinje više da koristi brzo dostupne izvore energije, poput ugljenih hidrata uskladištenih kao glikogen. Kada intenzitet nije toliko visok, telo može efikasnije da koristi masti kao izvor energije.
Dobra kardiorespiratorna kondicija, odnosno sposobnost srca i pluća da snabdevaju telo kiseonikom tokom fizičkog napora, povezuje se sa manjim rizikom od brojnih hroničnih bolesti i prevremene smrti.
Zato put ka dugovečnosti možda ne zahteva komplikovane metode. Više kretanja, bolja ravnoteža, briga o zubima, kvalitetna fizička aktivnost i male promene koje možete da ponavljate svakog dana mogu da budu mnogo važnije od kratkotrajnih i ekstremnih pokušaja da promenite život, piše tportal.
Komentari (0)