Odlazak na bazen ili u spa-centar mnogima je omiljeni način da se rashlade tokom vrelih dana. Ipak, čim izađu iz vode, ljudi često skidaju papuče i bosi odlaze do ležaljke, tuša ili svlačionice, ne razmišljajući o tome šta se može nalaziti na mokrim pločicama.
Iako se voda u bazenima redovno hloriše, topao i vlažan prostor oko bazena predstavlja pogodno mesto za razvoj gljivica, virusa i bakterija. Zbog toga naizgled bezazlena šetnja bosim nogama može da se završi infekcijom, posekotinom ili ozbiljnim padom.
Gljivice se lako prenose na mokrim površinama
Jedna od najčešćih neprijatnosti koje ljudi donesu sa bazena jeste atletsko stopalo, gljivična infekcija koja se razvija između prstiju ili na tabanima. Može da izazove svrab, peckanje, crvenilo, ljuštenje i pucanje kože.
Shutterstock/Dragon Images
Gljivicama posebno odgovaraju toplota i vlaga, dok je koža stopala nakon kupanja mekša i osetljivija nego inače. Rizik je veći u zajedničkim tuševima, svlačionicama i na površinama kojima svakodnevno prolazi veliki broj ljudi.
Pored gljivica, na ovim mestima mogu da se prenesu i plantarne bradavice izazvane humanim papiloma virusom. Do prenosa dolazi kada vlažna koža dođe u neposredan dodir sa zaraženom površinom.
Možda vas zanima…
Mokre pločice povećavaju rizik od pada
Opasnost ne predstavljaju samo mikroorganizmi. Mokre i klizave pločice oko bazena čest su uzrok padova, uganuća, modrica, pa čak i preloma.
Shutterstock/Jane Janeration
Kada smo bosi, stopalo nema nikakvu zaštitu niti stabilno prianjanje za podlogu. Dovoljan je jedan neoprezan korak, naročito ako se hoda brzo ili trči, da se odmor završi povredom. Zbog toga bi posebnu pažnju trebalo obratiti na decu, koja često trče oko bazena, kao i na starije osobe i sve koji već imaju probleme sa ravnotežom ili pokretljivošću.
Sitna posekotina može da postane ozbiljan problem
Koža koja je dugo bila u vodi postaje razmekšana, pa se lakše oštećuje. Gruba pločica, oštar rub ili jedva vidljiv komadić stakla mogu da naprave posekotinu koja bi na suvoj koži možda bila samo površinska ogrebotina.
Otvorena rana zatim dolazi u dodir sa vodom i površinama na kojima se mogu nalaziti bakterije. Tako nastaje pogodno mesto za razvoj kožne infekcije. Posebno bi trebalo da budu oprezni ljudi koji već imaju sveže ogrebotine, dublje rane ili hirurške šavove, jer kupanje može da uspori zarastanje i poveća rizik od komplikacija.
Papuče su najjednostavnija zaštita
Najvažnije pravilo je jednostavno - gumene papuče ili japanke treba nositi uvek kada niste u vodi. To se posebno odnosi na prostor oko bazena, zajedničke tuševe, toalete i svlačionice.
Shutterstock/Eak.Temwanich
Pre ulaska u bazen trebalo bi se istuširati, ali je tuširanje važno i nakon kupanja. Tako se sa kože uklanjaju ostaci hlora, nečistoće i deo mikroorganizama koji su mogli da dospeju na telo.
Nakon toga stopala treba dobro osušiti, naročito prostor između prstiju. Vlažne kupaće kostime, peškire i papuče ne treba dugo držati u zatvorenoj torbi, jer se u takvim uslovima mikroorganizmi još lakše razmnožavaju.
Kada je bolje preskočiti kupanje
U bazen ne bi trebalo ulaziti ako imate otvorenu ranu, dublju ogrebotinu, stomačne tegobe ili se generalno osećate loše. Plivanje u takvom stanju može dodatno da iscrpi organizam, dok otvorena koža povećava mogućnost infekcije. Nije preporučljivo ni sedeti direktno na pločicama ili zajedničkim ležaljkama. Uvek stavite svoj čist peškir između kože i površine na kojoj sedite.
Malo opreza ne znači da treba izbegavati bazene. Dovoljno je da ne hodate bosi, vodite računa o higijeni i zaštitite svaku ranicu kako biste odmor završili sa lepim uspomenama, a ne sa infekcijom ili povredom, piše Tportal.
Komentari (0)