Dug i zdrav život mnogi traže u dodacima ishrani, strogim režimima i komplikovanim pravilima, ali stanovnici Sardinije pokazuju da odgovor može biti mnogo jednostavniji. Na ovom italijanskom ostrvu, jednoj od poznatih svetskih "plavih zona", ljudi često dožive stotu, a njihov način života već godinama privlači pažnju istraživača i nutricionista.
Prema kuvaru Frančesku Matani, koji je odrastao na Sardiniji, tajna nije samo u tome šta se stavlja na tanjir, već i kako se jede. Sveže sezonske namirnice, zdrave masnoće, domaća hrana, čaša crnog vina i vreme provedeno za stolom sa porodicom i prijateljima čine osnovu životnog ritma koji se ne svodi na dijetu, već na kulturu svakodnevnog uživanja.
Sardinija se ubraja u pet zvaničnih "plavih zona", oblasti u kojima živi veliki broj stogodišnjaka. Osim nje, tu su Okinava u Japanu, Ikarija u Grčkoj, Nikoja u Kostariki i Loma Linda u Kaliforniji.
Schutterstock/ESB Professional
Ove regije povezuju slične navike: manje stresa, jaka povezanost sa zajednicom, svakodnevno kretanje i kvalitetna ishrana. Ipak, na Sardiniji hrana ima posebno mesto. Nije samo gorivo za telo, već deo porodice, tradicije i svakodnevnog okupljanja. Matana kaže da je odrastao okružen ribarima, farmerima i domaćim proizvodima, pa je još kao dete naučio da sveža riba, povrće i meso imaju potpuno drugačiju vrednost kada dolaze iz neposrednog okruženja.
Sezonska hrana kao osnova tanjira
Jedno od glavnih pravila sardinske kuhinje jeste sezonalnost. Ne jede se isto tokom cele godine, već se tanjir menja zajedno sa prirodom. To je najlakše videti na primeru minestrone supe, koja se priprema tokom svih sezona, ali nikada nije potpuno ista.
Schutterstock/pics five
U proleće se u nju dodaju špargle, bob i grašak, dok leti dolaze paradajz i svež bosiljak. Recept ostaje poznat, ali sastojci prate ono što je trenutno najbolje i najdostupnije.
Možda vas zanima…
Takav odnos prema hrani može da se primeni bilo gde, ne samo na Sardiniji. Poenta je da se više pažnje obrati na namirnice koje su sveže, lokalne i u sezoni, umesto da se hrana posmatra samo kao nešto što treba brzo pojesti i nastaviti dalje.
Sirovo povrće ima posebno mesto
Na Sardiniji se sirovo povrće ne doživljava kao dosadan dodatak obroku, već kao važan deo ishrane. Matana ističe da se tanjir sirovog povrća može naručiti gotovo svuda, čak i u elegantnijim restoranima.
Razlog je jednostavan: ovako se najlakše čuvaju hranljive materije, a sezonski ukus dolazi do izražaja bez mnogo obrade. Sveže povrće, jednostavno začinjeno i posluženo uz glavno jelo, deo je svakodnevnog ritma, a ne poseban "zdravstveni projekat".
Upravo ta jednostavnost čini sardinski način ishrane održivim. Nema komplikovanih pravila, već se koristi ono što je dobro, sveže i dostupno.
Čaša crnog vina - ali bez preterivanja
Jedan detalj posebno će obradovati ljubitelje vina: na Sardiniji se vino pije redovno, ali umereno. Ne radi se o velikim količinama, već o maloj čaši crnog vina, najčešće u društvu i uz obrok.
Schutterstock/Halfpoint
Najpoznatija sorta je "Cannonau", autohtono sardinsko vino koje se često povezuje sa dugovečnošću stanovnika ostrva. Prema Matani, ovo vino sadrži visok nivo antioksidanasa, a navodi se i da ima dva do tri puta više flavonoida od većine drugih crnih vina. Ipak, ključ je u meri. Vino nije izgovor za preterivanje, već deo obroka, druženja i lokalne tradicije.
Hrana se ne jede usput
Možda najvažnija lekcija sa Sardinije nije samo u namirnicama, već u odnosu prema obroku. Kuvanje i jelo nisu usputna obaveza, nego vreme za okupljanje. Ljudi sede zajedno, razgovaraju, dele hranu i ne žure da što pre ustanu od stola.
Matana naglašava da su uspomene na hranu za njega istovremeno i uspomene na zajedništvo. Upravo ta veza između hrane, porodice i svakodnevnog ritma čini razliku. U svetu u kom se često jede ispred ekrana, u automobilu ili na brzinu između dve obaveze, ovaj pristup deluje jednostavno, ali gotovo revolucionarno.
Dugovečnost počinje jednostavnijim izborima
Sardinski recept za dug život ne traži savršenu disciplinu ni skupe proizvode. Više liči na povratak osnovama: kupujte lokalno kada možete, birajte sezonsko, kuvajte češće, probajte nove recepte i okupite ljude za stolom. Matana posebno preporučuje italijanski koncept "Kilometar 0", odnosno kupovinu lokalnih proizvoda.
To znači odlazak na pijacu, razgovor sa prodavcima, mesarima ili ribarima i biranje onoga što je trenutno najbolje. Na kraju, tajna dugovečnosti sa Sardinije zvuči gotovo previše jednostavno: jedite sveže, krećite se, družite se i ne pretvarajte obrok u trku. Možda baš u tome i jeste njena snaga, piše TPortal.
Komentari (0)