Tokom vrelih letnjih dana klima-uređaj je gotovo nezamenljiv. Rashlađuje stan, automobil, kancelariju ili hotelsku sobu i pruža olakšanje kada temperature postanu nepodnošljive. Ipak, višesatni boravak u klimatizovanom prostoru može da izazove niz neprijatnosti koje ljudi često ne povezuju sa hladnim vazduhom.
Problem nije samo u niskoj temperaturi. Lekari objašnjavaju da tegobe najčešće nastaju zbog kombinacije suvog vazduha, direktnog duvanja, nedovoljnog unošenja tečnosti i loše održavanog uređaja. Posledice mogu da se osete na koži, očima, disajnim putevima, mišićima i celom organizmu.
Koža postaje suva i osetljiva
Klima-uređaj smanjuje vlažnost vazduha, zbog čega se prostor čini prijatnijim, ali koža istovremeno brže gubi vodu. Lekarka opšte prakse Opel Bejker objašnjava da upravo taj gubitak vlage može da dovede do zatezanja, perutanja, pojačane osetljivosti i ispucalih usana.
shutterstock.com/Pixel-Shot
Osobe koje već imaju suvu kožu ili su sklone ekcemima mogu da primete pogoršanje tegoba. Zbog toga je korisno naneti hidratantnu kremu pre dužeg boravka u klimatizovanom prostoru. Preparati sa glicerinom ili hijaluronskom kiselinom pomažu koži da zadrži vlagu, dok hranljiv balzam štiti usne od pucanja.
Oči mogu da peku i postanu nadražene
Suv vazduh utiče i na površinu oka. Mogu da se jave peckanje, žarenje i neprijatan osećaj kao da se u oku nalazi pesak, a u veoma retkim slučajevima i prolazno zamućenje vida.
Možda vas zanima…
Posebno su osetljive osobe koje nose kontaktna sočiva. Njima se savetuje da tokom dužeg boravka pod klimom skrate vreme nošenja sočiva, češće trepću i, po potrebi, koriste hidratantne kapi za oči. Ventilacione otvore u automobilu ne bi trebalo usmeravati direktno ka licu i očima.
Nos i grlo ostaju bez potrebne vlage
Sluzokoži nosa i grla potrebna je vlaga kako bi normalno funkcionisala i uklanjala sluz, koja predstavlja važan deo odbrambenog sistema organizma. Kada se isuši, mogu da se pojave grebanje u grlu, promuklost, zapušen nos i grlobolja.
shutterstock.com/Studio Romantic
Londonska lekarka Lusi Huper upozorava da suva sluzokoža otežava prirodno čišćenje disajnih puteva. Kod pojedinih ljudi može da se pojavi i krvarenje iz nosa, naročito posle snažnog izduvavanja ili dodatnog nadraživanja.
Prljavi filteri mogu da pogoršaju probleme sa disanjem
Poseban rizik predstavljaju klima-uređaji koji se ne čiste i ne održavaju redovno. Prljavi filteri mogu ponovo da šire prašinu, polen i čestice buđi po prostoriji, što dodatno nadražuje disajne puteve.
Shutterstock/Kwangmoozaa
Takav vazduh može da pogorša simptome astme i drugih plućnih bolesti. Lekari ističu da je pravilno održavanje uređaja naročito važno za osobe koje već imaju oboljenja pluća, jer dodatna iritacija ili infekcija mogu da zakomplikuju njihovo stanje. Filtere treba čistiti ili menjati prema uputstvu proizvođača, a uređaj redovno servisirati.
Glavobolja, ukočen vrat i bolovi u mišićima
Posle noći provedene u veoma rashlađenoj sobi ljudi se često bude sa glavoboljom, ukočenim vratom ili bolovima u ramenima i mišićima. Iako se za sve obično krivi klima, jedan od glavnih uzroka može da bude dehidracija.
Suv vazduh ubrzava gubitak vlage, pa se slabost, suva usta i glavobolja mogu javiti brže nego što očekujemo. Istovremeno, hladan vazduh usmeren direktno ka telu može da izazove napetost mišića, posebno u predelu vrata i ramena.
Kako da koristite klimu bez neprijatnih posledica
Najjednostavnija zaštita je redovno unošenje tečnosti. Vodu bi trebalo piti tokom celog dana, a ne tek kada se pojave žeđ, glavobolja ili suvoća u ustima.
Shutterstock/Tanmoythebong
Vazduh ne treba usmeravati direktno ka licu, vratu ili telu. U prostorijama u kojima uređaj radi satima može pomoći ovlaživač vazduha, dok i sobne biljke mogu da oslobode manju količinu vlage.
Kada vremenski uslovi dozvoljavaju, prostor je najbolje provetriti ujutru i uključiti klimu tek kada temperatura počne ozbiljnije da raste. Tako se smanjuje nepotrebno izlaganje suvom i hladnom vazduhu, a prostor ostaje prijatno rashlađen, piše TPortal.
Komentari (0)