Dobra kondicija, vitka linija i aktivan način života ne znače automatski da je srce potpuno zaštićeno. Kardiohirurg dr Džeremi London upozorava da srčani udar može da pogodi i ljude koji na prvi pogled deluju zdravo, zbog čega je važno obratiti pažnju na faktore rizika koji često dugo ne daju jasne simptome.
Srčani udar nastaje kada se dotok krvi do srčanog mišića naglo smanji ili potpuno prekine. Najčešći simptomi mogu da budu bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, iznenadna slabost, bledilo, kao i sivkasta ili plavičasta boja kože.
Povišen holesterol može dugo da ostane neprimećen
Jedan od važnih uzroka srčanog udara jeste ateroskleroza, stanje pri kojem se u arterijama postepeno stvaraju naslage koje ih sužavaju i otežavaju protok krvi. Problem je u tome što osoba godinama može da ne oseća nikakve tegobe.
shutterstock.com/PerfectWave
Povišen holesterol zato ne treba posmatrati samo kao broj na laboratorijskom nalazu. On može da doprinese stvaranju masnih naslaga u krvnim sudovima i poveća opasnost od njihovog začepljenja.
Pušenje ozbiljno oštećuje krvne sudove
Među najvećim faktorima rizika dr London posebno izdvaja pušenje. Materije iz cigareta mogu da oštete zidove arterija i učine ih pogodnijim za taloženje masnih naslaga. Kako se prostor kroz koji krv prolazi sužava, raste i opterećenje srca.
Shutterstock/Nan Tun Nay
Na zdravlje srca utiče i prekomerno konzumiranje alkohola, koje može da doprinese povišenom krvnom pritisku i razvoju bolesti srca i krvnih sudova.
Možda vas zanima…
Stres utiče i kroz loše navike
Stres možda neće direktno izazvati srčani udar, ali može da podstakne ponašanja koja vremenom povećavaju rizik. Ljudi pod pritiskom češće posežu za cigaretama, nezdravom hranom i alkoholom, manje se kreću i lošije spavaju.
Posebnu pažnju treba obratiti na kombinaciju dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i masnih naslaga u predelu stomaka. Veliki obim struka može da bude znak metaboličkog opterećenja organizma, čak i kod osobe koja ne deluje izrazito gojazno.
Ni nedostatak sna nije bezazlen
Redovno spavanje kraće od sedam sati povezuje se sa većom mogućnošću pojave povišenog krvnog pritiska, poremećaja srčanog ritma i drugih kardiometaboličkih problema.
shutterstock.com/voronaman
Ipak, ni veoma dugo spavanje ne mora uvek da bude znak dobrog zdravlja. Najvažniji su redovan ritam, kvalitetan san i dovoljno vremena da se telo oporavi.
Kako da smanjite rizik
Srčani udar nije uvek moguće sprečiti, ali određene životne navike mogu značajno da umanje opasnost. Prestanak pušenja, redovno kretanje, uravnotežena ishrana, manje soli i zasićenih masti, održavanje zdrave telesne težine i kontrola holesterola, šećera i krvnog pritiska među najvažnijim su koracima, prenosi Večernji.
Ako se jave jak bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, iznenadna slabost ili drugi simptomi koji mogu da ukazuju na srčani udar, ne treba čekati da prođu. Potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Komentari (0)