Dinja je jedna od najomiljenijih letnjih namirnica, ali njena vrednost ne krije se samo u slatkom ukusu. Sadrži mnogo vode, malo kalorija i niz korisnih sastojaka, među kojima se izdvajaju vitamin C, kalijum i biljni pigmenti s antioksidativnim dejstvom.
O njenim koristima poslednjih nedelja pisali su i strani zdravstveni portali. Strani magazini i stručni radovi izdvojili su dinju među voćem koje doprinosi hidrataciji i unosu antioksidanasa i uporedili različite vrste dinje i naglasili da se njihov sastav razlikuje - sorte sa narandžastim mesom obično sadrže više beta-karotena, odnosno provitamina A.
Pomaže organizmu da nadoknadi tečnost
Dinja se najvećim delom sastoji od vode, zbog čega je dobar izbor tokom toplih dana, posle šetnje ili fizičke aktivnosti. Ona ne može da zameni vodu, ali može da doprinese ukupnom dnevnom unosu tečnosti.
shutterstock_pilipphoto
Uz vodu obezbeđuje i određenu količinu kalijuma, minerala važnog za rad mišića, nerava i održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu. Ishrana koja sadrži dovoljno kalijuma, uz manji unos soli, povezuje se i sa boljom kontrolom krvnog pritiska.
Vitamin C važan je za kožu i imunitet
Količina vitamina C zavisi od sorte, ali dinja može da bude njegov značajan izvor. Ovaj vitamin učestvuje u normalnom radu imunog sistema, poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i potreban je za stvaranje kolagena.
Možda vas zanima…
Zato redovno unošenje voća bogatog vitaminom C doprinosi očuvanju kože i normalnom zarastanju rana. Ipak, dinju ne treba predstavljati kao namirnicu koja briše bore ili sprečava infekcije - ona je koristan deo raznovrsne ishrane, a ne zamena za negu, zaštitu od sunca ili lečenje.
Narandžasta dinja čuva i beta-karoten
Sorte sa narandžastim mesom sadrže beta-karoten, biljni pigment koji telo može da pretvori u vitamin A. On je važan za normalan vid, kožu i funkciju imunog sistema.
shutterstock_fetrinka
Istraživanja različitih sorti dinje pokazala su da se njihov sadržaj vitamina, fenola i antioksidativnih jedinjenja može znatno razlikovati. Laboratorijski rezultati ukazuju na antioksidativni potencijal dinje, ali to još nije dokaz da jedenje ovog voća samo po sebi sprečava hronične bolesti.
Može da bude dobar izbor kada želite nešto slatko
Zbog visokog sadržaja vode, dinja pruža dosta zapremine uz relativno malo kalorija. Zato može da zameni kaloričnije slatkiše kada se javi želja za nečim slatkim i osvežavajućim.
Sadrži i manju količinu vlakana, koja doprinose varenju i osećaju sitosti. Ipak, velike porcije mogu kod osetljivih osoba da izazovu nadimanje ili nelagodnost, pa je bolje jesti je u umerenoj količini, naročito ako već imate probleme sa varenjem.
Korica mora da se opere pre sečenja
Iako se kora ne jede, dinju treba dobro oprati pod mlazom vode pre nego što se preseče. Nož može preneti mikroorganizme sa spoljne površine na sočno meso ploda. Isečenu dinju treba držati u frižideru, a ne ostavljati satima na sobnoj temperaturi, posebno tokom leta. Američka agencija za hranu i lekove savetuje da se već isečeno voće kupuje i čuva rashlađeno i preporučuje pranje voća i čist pribor da bi se smanjio rizik od trovanja hranom.
Dinja je, dakle, lagana i hranljiva letnja namirnica koja može da doprinese hidrataciji i unosu vitamina, minerala i antioksidanasa. Najviše koristi pruža kada je deo uravnotežene ishrane, a ne kada joj se pripisuju čudesna svojstva.
Komentari (0)