Umor koji ne prolazi, osećaj slabosti, bledilo kože i teškoće sa koncentracijom često se pripisuju stresu i nedostatku sna. Ipak, takvi simptomi mogu da ukažu i na manjak folata, prirodnog oblika vitamina B9 koji je neophodan za stvaranje DNK, deobu ćelija i normalno funkcionisanje organizma.
Folat i folna kiselina nisu potpuno isto. Folat se prirodno nalazi u hrani, dok je folna kiselina sintetički oblik vitamina B9 koji se koristi u suplementima i obogaćenim namirnicama. Organizam folnu kiselinu obično lakše apsorbuje, ali suplementaciju ne bi trebalo uvoditi nasumično, naročito u visokim dozama.
Ko je u većem riziku od nedostatka
Manjak folata češće se javlja kod trudnica, osoba koje imaju poremećaje varenja i apsorpcije, poput celijakije, kao i kod ljudi koji prekomerno piju alkohol. Simptomi mogu dugo ostati neupadljivi, pa ih mnogi ne povezuju odmah sa nedostatkom vitamina.
SeventyFour/Shutterstock
Pored hroničnog umora i slabosti, mogu se javiti razdražljivost, otežana koncentracija, ranice u ustima i natečen jezik. U ozbiljnijim slučajevima razvija se megaloblastična anemija, kod koje koštana srž proizvodi nepravilno velike i nezrele crvene krvne ćelije, pa telo ne dobija dovoljno kiseonika.
Posebno je važan u trudnoći
Najpoznatija uloga folata odnosi se na trudnoću. On je važan za pravilan razvoj neuralne cevi, iz koje nastaju mozak i kičmena moždina bebe. Pošto se neuralna cev zatvara veoma rano, često pre nego što žena sazna da je trudna, dovoljan unos folata važan je već pre začeća.
Možda vas zanima…
Zbog toga se ženama koje mogu da ostanu trudne često preporučuje 400 mikrograma folne kiseline dnevno, dok je u trudnoći preporučen unos veći i iznosi oko 600 mikrograma. Tačnu dozu ipak treba uskladiti sa savetom lekara, posebno ako postoje dodatni faktori rizika.
Folat je važan i za srce
Zajedno sa vitaminima B6 i B12, folat učestvuje u razgradnji homocisteina, aminokiseline čije se visoke vrednosti povezuju sa većim rizikom od ateroskleroze i bolesti srca i krvnih sudova. Ipak, rezultati istraživanja o tome da li suplementacija direktno sprečava srčani udar nisu potpuno ujednačeni.
Danijela Maksimovic/Shutterstock
Pojedine analize ukazuju na to da folna kiselina može da smanji rizik od prvog moždanog udara, naročito u zemljama u kojima se hrana ne obogaćuje ovim vitaminom. To, međutim, ne znači da suplement treba uzimati bez prethodne procene i laboratorijskih analiza.
Gde ga ima najviše
Najbolji prirodni izvori folata su tamnozeleno lisnato povrće, poput spanaća i kelja, zatim mahunarke, brokoli, špargle, citrusi i jaja. Raznovrsna ishrana može pomoći da se dnevne potrebe zadovolje bez dodataka, naročito kod ljudi koji nemaju problem sa apsorpcijom.
luchschenF/Shutterstock
Sa suplementima ipak treba biti oprezan. Unos veći od 1.000 mikrograma folne kiseline dnevno može da prikrije manjak vitamina B12, što je posebno rizično kod starijih osoba. Ako se nedostatak B12 ne prepozna na vreme, može doći do trajnog oštećenja nervnog sistema. Zato visoke doze ne treba uzimati bez saveta lekara.
Najvažnije je da se uporan umor, slabost i bledilo ne pripisuju automatski iscrpljenosti. Jednostavna krvna slika i dodatne analize mogu pokazati da li postoji manjak folata, vitamina B12 ili neki drugi uzrok tegoba, piše Ordinacija.hr.
Komentari (0)