Iako bismo mogli da pomislimo da veći psi žive duže, kao što je slučaj kod nekih drugih životinjskih vrsta, stvarnost je drugačija. Velike rase pasa uglavnom imaju kraći životni vek od malih, a novo istraživanje ukazuje na to da bi jedan od razloga mogao da se krije u njihovom genetskom materijalu.
Šta se dešava u DNK velikih pasa
Istraživanje objavljeno u časopisu "Sajens" ukazalo je na razlike u DNK velikih i malih pasa. Naučnici su posebnu pažnju posvetili takozvanim pokretnim genima, odnosno sekvencama DNK koje mogu da promene položaj u genetskom materijalu i tako poremete funkcionisanje drugih gena.
Ovi genetski elementi obično su pod kontrolom mehanizama koji ograničavaju njihovu aktivnost. Međutim, istraživači su utvrdili da džinovske rase pasa brže gube deo regulatornih mehanizama koji ih drže pod kontrolom, što bi moglo da poveća rizik od oštećenja DNK.
shutterstock_Sanit Fuangnakhon
- Ovo je jedan od najjasnijih molekularnih pokazatelja koje smo do sada pronašli, a koji odgovara dobro poznatoj vezi između veličine psa i dužine njegovog života - rekao je Blejs Mariner sa Državnog univerziteta Arizone, gde je istraživanje sprovedeno.
Kada pokretni geni izmaknu kontroli, mogu da naruše genetski materijal i doprinesu promenama koje se povezuju sa starenjem i pojedinim bolestima. Ipak, naučnici još istražuju koliko ovi procesi zaista utiču na životni vek pasa i da li predstavljaju deo šireg mehanizma starenja kod sisara.
Koliko dugo žive velike, a koliko male rase
Veliki psi uglavnom žive između sedam i deset godina, dok džinovske rase, poput nemačke doge i irskog vučjeg hrta, često imaju još kraći životni vek. S druge strane, male rase u proseku žive od 12 do 16 godina, a pojedini čivave i jorkširski terijeri mogu da dožive i 18 godina.
Možda vas zanima…
Pixabay/a-mblomma
Osim što u proseku žive kraće, veliki psi mogu da budu podložniji pojedinim zdravstvenim problemima povezanim sa starenjem. Na njihov životni vek utiču i drugi faktori, uključujući genetiku, ishranu, fizičku aktivnost i kvalitet veterinarske nege.
U istraživanju je analizirana DNK 864 psa obuhvaćena projektom "Dog Aging Project", dugoročnim naučnim programom koji proučava starenje pasa. Velike razlike u životnom veku unutar iste vrste čine pse posebno korisnim za istraživanja koja bi mogla da pomognu i u boljem razumevanju procesa starenja kod ljudi.
Mogu li ova otkrića da pomognu i ljudima
Noa Snajder-Mekler, profesor na Državnom univerzitetu Arizone, smatra da bi pokretni geni mogli da imaju značajnu ulogu u starenju sisara uopšte. Ako buduća istraživanja potvrde ovu pretpostavku, proučavanje načina na koji se njihova aktivnost reguliše moglo bi da otvori nove mogućnosti za razvoj terapija usmerenih na očuvanje zdravlja tokom starenja.
Za sada, međutim, nema osnova da se tvrdi da je ovaj mehanizam jedini razlog zbog kojeg veliki psi žive kraće od malih. Istraživanje predstavlja važan korak u razumevanju tog fenomena, ali i podsećanje na to koliko genetika može da utiče na zdravlje i dužinu života naših četvoronožnih prijatelja, prenosi Una.
Komentari (0)