Reč "mašala" čujemo često - kad se divimo nečijoj lepoti, uspehu, zdravlju ili srećnoj vesti. Ali ovaj uzvik nije samo bezazlena pohvala: iza njega stoji duboka tradicija verovanja, zahvalnosti i zaštite.
Mash’Allah bukvalno znači "ono što je Bog hteo / kako je Bog hteo". Izgovarajući ga, čovek priznaje da sve dobro što vidi, sve lepe i vredne stvari u životu, ne pripadaju samo njemu - već da su dar od Boga. Najčešće se koristi da izrazi divljenje, radost, zahvalnost ili poštovanje: recimo kada vidite lepu bebu, uspešan ishod nečeg važnog, lepotu, talenat, ili bilo šta što vas iskreno oduševljava. "Mash’Allah!" - kažete i time činite kompliment, a istovremeno pokazujete poniznost i svest da je sve od Božje milosti.
Međutim, značaj fraze ide i dalje. U mnogim kulturama i zajednicama ona se izgovara kao zaštita od zavisti, uroka ili zlog pogleda - takozvanog "evil eye". Veruje se da nekada i običan pogled, proistekao iz ljubomore, može doneti nesreću ili negativnu energiju. Izgovoriti "Mash’Allah" nakon komplimenta ili pri primećivanju nečeg lepog smatra se načinom da se ta lepota "osigura" - da uživanje u njoj ne izazove ljubomoru, zlo ili lošu sudbinu.
acer/Shutterstock.
Zato fraza "mašala" često živi van striktno verskih okvira: u jezicima na Balkanu, u govoru ljudi različitih veroispovesti i kulturnih sredina, koristi se kad god želimo da iskažemo pohvalu na lep, ali "siguran" način - sa željom da lepa stvar ostane sačuvana.
Dakle, kad sledeći put čujete nekoga da kaže "mašala" - to nije samo “lepo rečeno”, već možda i najiskrenija želja da dobro ostane dobro, da radost ne bude ukaljana zlobom, i da se sve lepe stvari zadrže uz vas.
Komentari (0)