Ljubav ne ubija želju, već ćutanje gasi strast. Ova izreka oslikava jedan od najčešćih mitova o vezama, koji podrazumeva da duge veze automatski donose kraj strasti. Iako se može činiti da strast nestaje vremenom, u stvarnosti, ona se povlači tamo gde nema pažnje i iskrene komunikacije. Ljudi često upiru prstom u rutinu kao uzrok monotonije, ali istina leži u tome da su partneri prestali da se gledaju istim očima.
Važnost komunikacije
U dugim odnosima, se*sualna spontanost može da opadne, ali to ne znači da strast nestaje zauvek. Naprotiv, partneri koji se poznaju kroz godine razvijaju dublju povezanost. Oni znaju šta znači dodir bez žurbe, poljubac bez cilja i bliskost bez pritiska.
Shutterstock/Dean Drobot
Međutim, pravi problem nastaje kada prestanemo da komuniciramo o svojim željama. Pretpostavke se često postavljaju umesto otvorenog razgovora, a to može da stvara emocionalni jaz između partnera. Strast ne voli tišinu, ona cveta u igri, znatiželji i spremnosti da se partner ponovo vidi kao jedinstvena osoba, a ne kao deo svakodnevne rutine.
Emocionalna sigurnost i se*sualna intenzivnost
Se*s u dugim vezama može postati mirniji, ali to ne znači da je manje intenzivan. Kada postoji emotivna sigurnost, telo se opušta, a želja dobija prostor da se ponovo pojavi. Možda se ona manifestuje tiše nego ranije, ali može biti iskrenija i dublja nego ikad. Parovi koji uspevaju da održe hemiju nisu oni koji neprestano traže nove avanture, već oni koji imaju hrabrosti da priznaju šta im nedostaje u odnosu. Kroz otvoren razgovor i iskrenost, strast može ponovo da se razbudi, čineći vezu još snažnijom i intimnijom.
Ljubav i strast u dugim vezama zahtevaju rad i posvećenost. Samo kada partneri prestanu da ćute i počnu da dele svoja osećanja, mogu ponovo oživeti ono što ih je nekada spojilo.
Komentari (0)