Konstantin Svilokos (19) iz Novog Sada jedan je od najboljih mladih govornika na svetu. I to ne na maternjem jeziku, već na engleskom.
Ovaj đak generacije Karlovačke gimnazije je na Međunarodnom takmičenju iz javnog govorništva u Londonu, u konkurenciji od više od 100.000 kandidata širom sveta i nadmetanju koje je trajalo mesecima, izborio plasman u veliko finale i osvojio medalju.
- Afinitet prema retorici kod mene proističe iz ljubavi prema istoriji. Sećam se da sam sa sedam-osam godina na Jutjubu slušao govore Vinstona Čerčila. Čak sam onaj govor "We shall never surrender" iz 1940. znao napamet, sad sam ga već zaboravio. Istovremeno me je mama, inače profesor biologije, oduvek učila koliko je važno da čovek zna da se izrazi, jasno kaže šta misli. Uzgred sam zavoleo i strane jezike, a naročito latinski. Konačno, sklonost ka govorništvu dodatno se razvila na časovima retorike u četvrtom razredu gimnazije - priča Konstantin.
Privatna arhiva
Niko se, dodaje, ne rađa kao savršen govornik, već se veština stiče kroz rad na glasu, dikciji, pripremi, nastupu, samopouzdanju i prevazilaženju straha.
Dobra ideja
A on godinama radi šta voli - od škole glume i plesa preko hora i pisanja proze i poezije do programiranja. Tako su ljubav prema retorici, jezicima, istoriji, ali i znatiželja i posvećen rad doveli Konstantina do ostvarenja dečačkog sna - ušao je u društvo najboljih govornika na svetu upravo na mestu gde je debatovao Čerčil, čije govore je upijao kao dete:
- Suludo je osećanje, posebno ako znate koliko je to dug proces. Samo takmičenje je veoma naporno, mnogo je krugova od nacionalnog nivoa do završnice u Londonu. Polufinale je održano 16. jula u prostorijama Darmaut hausa, gde je Čerčil držao svoje govore. A ja sam baš u sobi gde je on debatovao, govorio. Improvizaciju i pripremljen govor. Naime, dobijete temu na licu mesta, imate 15 minuta da se spremite i pucaj! Šta si smislio, to je to! Nije dovoljno samo da stanete pred publiku i govorite, neophodna je dobra ideja i reći nešto konkretno. A onda ide drugi deo - pripremljeni govor na osnovu zadate teme. Ove godine to je bio citat Indire Gandi: "Pravo da pitam je osnova svakog ljudskog progresa", i ja sam kroz Bendžamina Frenklina i njegovu autobiografiju govorio da ne treba da ispitujemo druge, nego sebe, pa onda druge.
Možda vas zanima…
Vladimir Lukić
Od 46 polufinalista iz 46 zemlje, šestoro je prošlo u veliko finale, koje je bilo u prostorijama Kraljevske institucije u Londonu, gde su Majkl Faradej i Čarls Darvin držali predavanja.
- Od 100.000 govornika, koliko ih je tokom godine bilo na svim nivoima takmičenja širom sveta, ušao sam u finale. Ništa nije nemoguće ako se uloži rad - poručuje Konstantin.
Kulturni anglofil
Višestruki su dometi ovog takmičenja, na kom je i Srbija, zahvaljujući Konstantinu, posle 26 godina imala svog predstavnika u velikom finalu.
- Brojni su benefiti. Slušao nas je krem de la krem britanskog društva u finalu, akademici, profesori, dekani prestižnih fakulteta. Oni su nam postavljali i pitanja posle govora. Tako proveravaju umete li i da slušate i da li razumete to što ste ispričali ili ste samo nabubačili tekst napamet. Takođe, ja sam kulturni anglofil, odmalena mi je bio san da odem u London. I ispunio sam i taj san, što mi je sveukupno bila svojevrsna kruna na kraju srednjoškolskog obrazovanja. Em što sam otišao u London prvi put i osvojio medalju, em sam imao priliku da upoznam sve te ljude.
Konačno, možda i najvažnije, stekao je drugare širom sveta.
Privatna arhiva
- Mi učesnici završnice takmičenja u Londonu, (polu)finalisti, nas 46, tako smo se brzo zbližili da je to neverovatno. Svi smo plakali poslednja dva dana pred povratak kući. I dalje smo u kontaktu, imamo zajedničku Vocap grupu. Šalili smo se da će ta naša Vocap grupa za deceniju-dve biti najmoćnija grupa na svetu. Bićemo moćno društvo (smeh). Većina nas je upisala pravo, kao i političke nauke, medicinu. Tako to ide. I mislimo da ćemo radom i uspesima doprineti svetu - priča Konstantin, koji je od oktobra brucoš na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Igrice i latinski
Govori i nemački i francuski, zahvaljujući čemu je bio učesnik brojnih takmičenja i projekata koji su mu omogućili da proputuje Evropu, a mnogo voli da putuje i upoznaje druge kulture:
- Ne mislim niti osećam da sam se bilo čega odricao. Naprotiv, stižem da se posvetim svemu što želim i odlučim. Sve je stvar radnih navika i dobre organizacije.
Inače, kao učenik Karlovačke gimnazije uspešno se takmičio i u znanju latinskog, pa je osvojio tri nagrade za četiri godine, od kojih dve godine zaredom prvo mesto na Republičkom takmičenju:
Vladimir Lukić
- Latinski je svima bauk, arhaičan, ne menja se 1.600 godina. I možda se nekom taj jezik i retorika čine beskorisni, ali što sam stariji, shvatam da su ekstremno važni i danas. Svojevrsni su izazov i dobar alat. Pomažu u boljem razumevanju sveta oko sebe jer se koreni latinskog nalaze svuda oko nas.
Konačno, uprkos uvreženom mišljenju da su deca previše zaokupljena igricama i telefonima nauštrb kvalitetnog sadržaja, Konstantin ima drugačiji pogled:
- Naprotiv. Ja sam engleski učio kroz privatne časove, na koje sam krenuo s pet godina, ali značajnim delom i kroz igrice, istorijske i strateške, koje bih preporučio svima. Usavršio sam ga kroz druženje s prijateljima iz inostranstva, preko igrica. Nisu, dakle, sve igrice nužno loše. Naprotiv. Kvalitetnim pristupom i sadržajem može se izvući niz koristi - uči se taktika, strategija, način razmišljanja, stil i jezik.
Geografičar, pisac, glumac, programer...
- Konstantin se uspešno nadmetao i u prirodnim naukama, poput geografije, gde je postigao izuzetne rezultate, osvojivši nagradu na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi na regionalnom nivou
- sve četiri godine u Karlovačkoj gimnaziji bio je tzv. školski turistički vodič, pošto je ta škola spomenik kulture i jedno od najposećenijih znamenitosti Sremskih Karlovaca. O školi je turistima i gostima, među kojima su bili i ambasadorka Nemačke, američki marinci, pričao i na engleskom i nemačkom
- završio školu programiranja
- pohađao glumačku radionicu Srpskog narodnog pozorišta (2014-2019) i glumio u predstavama "Mali princ", "Just love me"
- išao na časove plesa
- šest godina bio član hora
- bavi se i pisanjem proze i poezije. Učesnik međunarodne antologije poezije, osvajao nagrade na pesničkim konkursima, pesme i priče uvrštene u razne publikacije
- ljubitelj opere, u slobodno vreme i komponuje
- volontirao u školi stranih jezika
- organizovao posete u pozorište
Lična karta
Ime: Konstantin
Prezime: Svilokos
Godine: 19
Plan: želi da poseti SAD, koje izdvaja kao najzanimljiviju zemlju
Dragana Košarčić, profesorka nemačkog i razredna: Fascinira lakoćom učenja, plus dobar i voljen drug
Dragana Košarčić, profesorka nemačkog u Karlovačkoj gimnaziji i Konstantinova razredna, kaže da je on nesvakidašnji učenik koji se retko sreće:
Vladimir Lukić
- Od početka je bio veoma radoznao i svestran. Veliko predznanje doneo je iz osnovne škole, ali je dosta i samouk. Zahvaljujući lepim predmetima koji se izučavaju u Karlovačkoj uspeo je svoje talente da razvije do izuzetno visokog nivoa. Njegovi uspesi su neprocenjivi. Ono što me kod njega posebno fascinira jeste lakoća kojom uči sve. Kod njega nikada nećete primetiti da je on nešto sedeo i učio, nego izgleda kao da je to zapravo već oduvek i znao.
Uz to, ističe, Konstantin je izuzetno dobar drugar:
- Bio je voljen i omiljen u odeljenju iako možda ponekad đaci koji se izdvajaju u učenju nisu uvek prihvaćeni od društva. Ali, naprotiv, Konstantin je bio neko ko je mnogo pomagao svojim drugarima, čak i profesorima.
Prijavite svoje uzore
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima", kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Komentari (0)