Imaju tek toliko godina da bi jedina briga trebalo da im bude kontrolni iz matematike ili da li je simpatija sela pored njih. Umesto toga, tri devojčice s Konjarnika - Lena Jovanović (10), Iskra Arsić (10) i Sofija Milošević (10), brinu da li neko u njihovom komšiluku može da ode da kupi namirnice ili lekove, da li ima snage da prošeta kucu ili donese kući kese iz prodavnice. U svetu u kojem empatija često ostaje samo reč, njih tri su je pretvorile u delo - tiho, uporno i bez velike buke.
Ovo je priča o tri veličanstvene curice, odličnim učenicama četvrtog razreda Osnovne škole "Stevan Sinđelić" u Beogradu, nagrađivanim učesnicama brojnih takmičenja, koje u slobodno vreme pomažu starijim komšijama koje žive same! Baza im je park pored škole, tu se okupe i na licu mesta prilaze komšijama i nude pomoć, a imaju i one kojima redovno pomažu odlaskom do apoteke ili po novine, naročito kad je napolju kijamet.
Vladimir Lukić
Inspiracija
Kako su došle na ovu ideju? Prvo, gledajući svoje porodice kako brinu o starijim članovima familije koji ne žive u istom gradu, a drugo, značaj humanosti i solidarnosti im je približila i njihova učiteljica Sofija Milanović.
- Videla sam kako se moji članovi porodice brinu o mojoj prabaki Miljki, koja ima 90 godina i koja živi u selu Javorani kod Kneževa u Bosni i Hercegovini. Ona dugo živi jer je ljudi vole i brinu o njoj. Odnesem joj neke kolače uvek kad odem kod nje. Uvek treba da se brinemo o članovima porodice, o ljudima kojima treba pomoć. Predložila sam mojim najboljim drugaricama Iskri i Sofiji da i mi pomažemo starijim komšijama u kraju - uvodi nas u priču Lena Jovanović.
Odmah se nadovezuje Iskra:
I Sofija, treći musketar, bila je uzbuđena zbog te ideje.
Vladimir Lukić
Počele su da nude pomoć komšijama u parku pored škole, koji je opasan velikim brojem zgrada - da odu do prodavnice, kupe šta treba... Ispostaviće se da je reč mahom o ljudima čija deca i unuci žive daleko - u drugom gradu ili državi. Reakcije na njihovu inicijativu su, kaže Lena, mahom dobre.
- Videli smo jednu ženu da nosi kese i vodi kuče, prišle smo i punudile pomoć, da joj ponesemo kese i prošetamo kuče. Ona nam je rekla da je nastavnica srpskog jezika u penziji i oduševila se time što radimo. Pristala je da joj pomognemo. Pitala nas je šta nam je cilj i mi smo joj rekle da želimo da proširimo ovu našu akciju - kaže Lena i dodaje:
Možda vas zanima…
Iskra dodaje da su ljudi prvo iznenađeni jer mladi ljudi sada ne obraćaju toliko pažnje na njih starije i ne pomažu im, ali da im se od srca zahvale. Vladimir Lukić
Na pitanja šta starije komšije uglavnom traže da im pomognu/kupe, Sofija navodi da su to novine ili neke namirnice iz prodavnice.
- Daju nam spisak, novac i mi odemo i kupimo šta im treba i vratimo kusur. Ponekad im kupimo i nešto iz apoteke. Sve što im je potrebno, mogu da računaju na nas.
Rade i vikendom
Neretko se dešava da ih komšije, kad im donesu namirnice do stana, pozovu da svrate, da se malo ispričaju s njima. Vladimir Lukić
Drugari iz odeljenja su oduševljeni njihovom misijom i inicijativom, a one planiraju u narednom periodu da prošire svoju grupicu, koju su nazvale "Srce na dlanu", da bi pomogle što većem broju starijih sugrađana. O planovima za budućnost pričaju sa sjajem u očima.
- Htele smo da zalepimo jedan oglas na stanicu (autobusko stajalište), da stavimo broj telefona i da nam se ljudi koji žele da učestvuju u našoj organizaciji jave, napišu ime, prezime, broj godina i u koju školu idu, da se proširimo - kaže Iskra.
Na to se nadovezuje Sofija: Vladimir Lukić
- Na primer, za praznike bude više ljudi kojima je potrebna pomoć.
Veći broj volontera doveo bi i većeg broja korisnika.
- Cilj je da odaberemo jednu ulicu i da onda u toj ulici nudimo pomoć svim starijim ljudima u njoj. Neku baš veliku ulicu - objašnjava Iskra.
Koliko su posvećene ovoj ideji, najbolje ilustruje činjenica da one svakog dana posle škole, uz sve obaveze koje imaju, prvo odvoje vreme da pomažu komšijama.
- Kad smo pre podne u školi, dođemo posle u park - kaže Iskra, a Sofija se nadovezuje:
- I vikendom to radimo. Uglavnom posle našeg plesa (idu u plesnu školu Lena i Sofija), dođemo u park i pomažemo ljudima.
Sebe kroz život vide kao humanitarke, u humanitarnim organizacijama, dok Iskra priznaje da bi volela da bude i učiteljica.
- Ali, pre svega, sebe u budućnosti vidim kao osobu koja će uvek nekome da priđe i da ga pita kako mu je, da li mu treba pomoć - dodaje Sofija.
Za kraj, koju poruku imaju za građane.
- Treba da pomažu sebi i ljudima oko sebe, familiji. I sad ću malo više da kažem - objašnjava Lena kroz smeh dok hvata zalet:
- I ne smeju da bacaju smeće, da ne zagađuju prirodu i da svi budu složni.
- Svi treba da budemo saosećajni, da pomažemo jedni drugima i da shvatimo da nismo toliko različiti. Možda po fizičkom izgledu, ali po duši smo svi dobri - kaže Iskra, a odmah za njom se nadovezuje Sofija:
- Treba da obraćamo više pažnje jedni na druge i pomažemo kome treba.
Pročitajte još priča u rubrici PRIČE PRAVIM VREDNOSTIMA
Lična karta
Vladimir Lukić
Ime: Lena
Prezime: Jovanović
Godine: 10
Škola: Osnovna škola "Stevan Sinđelić", Beograd, IV2
Uspeh u školi: Odlična
Osvojene medalje: Šest medalja za prvo mesto u latino plesu, od čega dva puta osvojeno prvo mesto na državnom takmičenju. 12 medalja ukupno
Aktivnost: Humanitarni rad
Lična karta
Vladimir Lukić
Ime: Iskra
Prezime: Arsić
Godine: 10
Škola: Osnovna škola "Stevan Sinđelić", IV2, Muzička škola "Josip Slavenski"
Uspeh u školi: Odlična
Osvojene medalje: Takmičenje Zlatna sirena u pevanju, 2024. prvo mesto na opštinskom takmičenju i 2025. prvo mesto na gradskom takmičenju.
Aktivnost: Humanitarni rad
Lična karta
Vladimir Lukić
Ime: Sofija
Prezime: Milošević
Godine: 10
Škola: Osnovna škola "Stevan Sinđelić", Beograd, IV2,
Uspeh u školi: Odlična
Osvojene medalje: Dva puta osvojeno prvo mesto na državnom takmičenju u latino plesu (u grupi je s Lenom), veliki broj medalja
Aktivnost: Humanitarni rad
Komentari (0)