Slučajno sam pročitala post na Fejsbuku. Sećam se, bio je naslov "Beba leptir, neće je niko". Priča o bebi koja je ostavljena na rođenju. Koja je bolesna. Sve pisano u prvom licu, kao da ta beba piše. Istog trenutka sam ušla u komentare i pronašla medicinsku sestru koja je sve to napisala. Ona me je uputila, odnosno prosledila je moj broj Centru za socijalni rad. Tako je sve, zapravo, počelo, priča Tatjana Obradović (50) iz Čačka, žena koja je, pored troje biološke dece, sad mladih ljudi, usvojila i devojčicu Nađu (5,5), koja boluje od bulozne epidermolize, u narodu poznatije kao bolest "dece leptira".
Privatna arhiva
Cela Srbija je pre pola decenije čitala tekstove o bebi Nađi. Devojčici rođenoj sa stravičnom bolešću, koju biološki roditelji nisu poveli kući iz porodilišta. A onda se pojavila žena ogromnog srca - Tatjana. Prvo kao hraniteljka maloj Nađi, a od prošle godine i zvanično mama! Usvajanje su njih dve proslavile na moru!
Upoznavanje, svakodnevica
O hraniteljstvu ništa nije znala, ali je to bio prvi korak da dođe do Nađe da bi je uopšte uzela iz bolnice. Ništa nije znala ni o bolesti s kojom se devojčica bori od rođenja.
Privatna arhiva
- Nikad se nisam susrela s takvim stvarima. Deca su mi bila zdrava, hvala bogu, imali su dečje bolesti, ali ni prići ovome od čega boluje Nađa. Kažem, meni se Nađa desila i prihvatila sam je takvu kakva jeste, ja to prosto ne znam da objasnim. Da je meni neko rekao pre 10 godina da ću ovo da radim, ne bih mu verovala - priča Tatjana iskreno.
Nađa je došla u trenutku kad su se Tatjanina biološka deca - dve ćerke i sin, osamostalila, kad je završila sa svim onim svakodnevnim obavezama oko dece i njihove škole.
- Ona je prihvaćena odmah kao da je naša, i jeste naša, ali kao da je zdrava. Imam četvoro unučića trenutno, oni su generacijski tu s Nađom, svi se super slažu i igraju. Naravno, bude tu i da se posvađaju, kao i sva deca, uostalom, ali su naučili da Nađa ne sme da se povredi, moraju da je čuvaju i da pored nje prolaze polako - priča Tatjana.
Možda vas zanima…
Privatna arhiva
Nađa je kod njih stigla sa 15 meseci, koliko je provela u bolnici.
- Kad je izašla iz bolnice, taj dan... Nikad neću zaboraviti kako je očarano gledala lišće na drvetu kako se njiše. Dete je bilo zatvoreno 15 meseci, u to vreme je bila i korona, nije izlazila nigde. Pa kada je videla kuče, kako je bila nasmejana, ozarena, sve joj je bilo novo - seća se Tatjana.
Brzo su uspostavile rutinu. Privatna arhiva
- Nađa ide u vrtić i tamo je vrlo lepo prihvaćena od sve dece i vaspitača, naravno. Odvedem je kasnije jer treba vremena dok je spremim, pogledam da nema neka nova rana, da se nije pojavila tokom noći, pa da mora da se sanira. Dok je ona u vrtiću, ja odradim šta imam od posla, držim cvećaru u Čačku, i kad završi s vrtićem, imamo naše popodne za druženje, da idemo napolje. Nađa mnogo voli da je napolju, da se vozi na biciklu. Moji unučići često dođu, pa se svi zajedno igraju, ili s nekim drugim detetom. E onda, kad nam dođe veče, to je previjanje, kupanje, to je, zapravo, najteži deo dana. Ona to ne voli, s razlogom, jer je bolno svo to skidanje, previjanje, obrada rana, ali kad sve završimo, ona opet živne, raspoloženo priča i smeje se - navodi Tatjana.
Nađa je, inače, jedno od dece koje je dobilo sredstva od države za lek koji se pravi samo u SAD.
- Prima terapiju od avgusta prošle godine, u Beogradu, primenjuje se jednom sedmično u vidu gela koji se trenutno nanosi na otvorene rane. Terapija pomaže u bržem zarastanju rana. U toj terapiji, to je genska terapija, u njoj se nalazi ispravan gen, koji se time unosi u kožu da se ispavi gen koji ne valja - objašnjava ova hrabra žena.
Planovi za budućnost
Terapija, dodaje, daje rezultate, mada to sve ide sporo. Privatna arhiva
- Kad je krenula, Nađa je imala 35 procenata tela pod otvorenim ranama, sada je negde, od 12 do 16 odsto, da kažemo. Znači, svakako je bolje, da nije terapije, verovatno bi se popelo na 45 odsto zahvaćenosti kože, ta bolest non-stop napreduje - navodi Tatjana, kao i:
- Terapija deluje samo na kožu, a sama bolest je izuzetno teška. To je bolest i kože i sluzokože, tu su problemi s jednjakom, ustima, očima. Nađa ima ugrađenu gastostomu, preko koje se hrani uglavnom, ne može da guta i do sada je bila dva puta na diletaciji (proširenju) jednjaka u Salcburgu.
Devojčici zbog bolesti naročito prija kupanje u moru, pa su prošle godine prvi put otputovale u septembru. Kako je rešenje o usvajanju stiglo prošlog leta, pogodilo se da, eto, usvajanje proslave na moru.
- Kod nas se ništa nije promenilo, samo je Nađa dobila moje prezime Obradović. Ja sam uvedena kao majka, to nam je jedina promena - ističe Tatjana.
Za kraj, šta bi volela, o čemu razmišlja:
- Baš bih volela da joj pomognem da prohoda i planiram da je vodim u Tiršovu da operiše stopalo. Stopalo joj je jako deformisano, kreće se sedeći, onako na guzi, jako bih volela da ona može da hoda. Trebalo bi i šake... Dolazi do skupljanja prstića na šakama i oni gube funkciju, njoj su već četiri srasla, još je palac pokretan. Za to još nema rešenja, ali prvo ćemo stopala... Mala je, moraju nešto smisliti, medicina napreduje... Pojaviće se nešto...
Lična karta
Ime: Tatjana
Prezime: Obradović
Godine: 50
Mesto rođenja: Čačak
Zanimanje: Vlasnica cvećare u Čačku
Porodica: Četvoro dece: Jana (29), Neda (28) i Nestor (24) i Nađa (5,5)
Jana Vučić, Tatjanina ćerka:
Bila sam mami podrška tokom procesa
- Kakva je moja mama? To je jedna hrabra i dobra žena, puna ljubavi i nežnosti za sve nas - kaže kroz smeh Jana Vučić (29), jedna od sada tri Tatjanine ćerke, koja joj je tokom celog procesa dobijanja licence za hraniteljstvo bila podrška.
Privatna arhiva
Kako kaže, došla je kod mame na kafu, već je u tom trenutku bila udata, kad joj je ona rekla da hoće da usvoji dete.
- Rekla mi je da ima dete u bolnici, da su ga ostavili i da je ona već pisala Centru za socijalni rad. Nisam znala ne da li je dete bolesno ili ne, već ni da li je dečak ili devojčica. Otišle smo zajedno u Centar za porodično usvjanje/hraniteljstvo - kaže Jana, kao i da njih u porodici nije iznanadilo kada im je mama saopštila da će usvojiti dete:
- Ne znam, nekako je skroz bilo normalno da ona to uradi.
Mirijana Jovanović, prijateljica:
Čačanska heroina
- O Tatjani mogu da kažem sve najlepše. Družimo se od vrtića. Divan je prijatelj, roditelj, baka. Ona je velika žena - priča ushićeno Mirjana Mira Jovanović (57), Tatjanina prijateljica iz detinjstva. Privatna arhiva
Kao i cela Srbija, i Mira je pratila tekstove o maloj Nađi, a onda joj je prijateljica saopštila da će baš to dete da usvoji.
- Pitala sam je da li je sigurna da sve to može da izgura, a ona mi je samo odgovorila: "Apsolutno." Obaveze su ogromne, ali je njena ljubav veća i njeno srce sve može - ističe.
Na pitanje kako Čačani doživljavaju Tatjanu, kaže - kao heroinu:
- Ona to i jeste. Ne znam nikoga ko je tako nešto uradio.
Milorad Tešić, prijatelj:
Tanja - nežna duša ogromne snage
- Kad je Tanja pomenula da hoće da uđe u hraniteljstvo s Nađom, bio sam protiv i odvraćao sam je. Iz razloga jer je u tom trenuku imala skockan život - posao, koji zarađuje, finansijski obezbeđena, troje dece, troje unučadi tada i ulazak u jednu takvu avanturu, u kojoj ona nema pojma šta je čeka, bilo je suviše rizično... A ona je uvek imala argument da nijedno dete ne zaslužuje da bude ostavljeno i nevoljeno... - kaže Milorad Tešić (66), Tatjanin dugogodišnji prijatelj i vlasnik lokala u kom ona drži cvećaru duže od 20 godina, i dodaje:
Privatna arhiva
- Svu tu ljubav koju je imala prema deci i unucima ona je prenela na Nađu. Bilo je tu dosta izazova, ali Nađa je danas, posle terapije koju je dobila iz Amerike, dosta bolje.
Tanja je, dodaje, oduvek bila topla i empatična.
- Ona je nežna duša i, iako postoji mnogo jakih i snažnih žena, sumnjam da bi imale ovu snagu, kao Tanja, da sve ovo prebrode - zaključuje Milorad.
Prijavite svoje heroje
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic"medijskamreza.rs
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima" kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Komentari (0)