Suzana Mančić je jedno od najprepoznatljivijih lica domaće javne scene - voditeljka, glumica i simbol jedne televizijske ere. Iza osmeha, glamura i besprekorne frizure krije se žena koja je godinama prolazila kroz lične dileme, strahove i preispitivanja, i o tome retko govori javno.
U emisiji "Emotivno sa Drinom" Suzana otvara svoju privatniju stranu i priznaje koliko je emocija zapravo čini onim što jeste.
- Ja sam jako emotivna. Da nisam, ne bih mogla da se bavim ovim poslom, da glumim, pevam, radim kao voditeljka. Ne može bez emocija. Privatno sam veoma plačljiva, ko bi rekao? Zaplačem na takt neke muzike... i mislim da sam jedina koja uvek plače na baletu "Žizela" - kaže Suzana.
U tom tonu, dotakli smo se i njenog prepoznatljivog osmeha, da li je oduvek bio tu? Suzana odgovara bez ulepšavanja:
- Jeste, ja sam vesele naravi i to se ne uči. Mama mi je pričala da sam bila smotana kao dete. A onda, kada sam postala devojka, samo me je pogledala i rekla: "Suzana, promenila si se." Jesam, promenila me scena. Estradne škole nema, ali ta "škola" može da bude opasna.
U razgovoru za emisiju "Emotivno sa Drinom", dostupnu na našem Jutjub (YouTube) kanalu Srećne, Suzana govori i o porodici kao stubu života, ali i o svom partneru Simeonu, uz iskrenu ocenu da je brak na daljinu u njenim godinama - "rešenje".
Srećne
- Moj Sima živi u drugoj zemlji, ali mi živimo kao svaki normalan par. Preko nedelje imamo svoje obaveze, a onda se sretnemo, u nekom gradu, ili ja idem kod njega ili on kod mene. U mladosti to nije lako, ali u ovim godinama je odlično - objasnila je naša sagovornica.
Posebno emotivno govori o ćerki Teodori Kunić i zetu Miroslavu Talijanu, uz smeh, ali i jasnu poruku o tome šta misli o njemu.
- Šta fali mom zetu? Zeta gledam kao svoje dete. Dobar je, prošao je test. Setila sam se moje mame, koju nijedan moj dečko ni muž nije voleo jer je držala do porodice… i jer se mi zetovima ne klanjamo - kaže kroz osmeh.
Ipak, iza tog osmeha krije se i jedna misao koja je prati godinama. Suzana priznaje da već deset godina razmišlja o strahu koji je duboko potresa - o porođaju svoje ćerke, jednog dana.
- Bojim se… jer je porođaj nešto strašno i moja ćerka jednog dana treba da prođe kroz to. Majke koje imaju sinove o tome ne razmišljaju, ali one koje imaju ćerke i te kako razmišljaju - kaže iskreno.
Uvek emotivna, ali svoja, Suzana Mančić u ovoj epizodi govori o karijeri, životu pod reflektorima, ljubavi na daljinu i svim ulogama koje žena nosi i pokazuje da i najjače žene imaju svoje brige.
BONUS VIDEO
Komentari (0)