Jelena Višekruna danas je mama devojčice Une, ali put do tog ostvarenja bio je dug i pun izazova. Kao VTO mama i sertifikovani kouč, pet godina se borila za potomstvo, suočavajući se sa strahovima, nadama i teškim odlukama. Svoje lično iskustvo pretvorila je u snagu kojom danas pomaže drugim ženama na sličnom putu. U emotivnoj ispovesti za Srećne, Jelena otvoreno govori o borbi, veri i trenutku kada je njen san konačno postao stvarnost.
Nameće se pitanje kako je protekao jedan tako značajan period i šta je on sa sobom doneo.
- Jako teško je prošao taj period. Iskreno, teško i sad ću možda i da zaplačem, zato što, kada se setim svega toga, svake te nade, svakog testa, bete i sada kad pogledam unazad slobodno mogu da kažem sebi "Bravo, svaka ti čast, što si sada ovde, sada si mama", i ja nekad veruj mi da gledam nju kako trčkara po stanu i i dalje sam u neverici. To je moje dete - rekla je Jelena.
Kada se suočila s godinama pokušaja, razočaranja i neizvesnosti, dolazi trenutak u kojem postaje jasno da je vantelesna oplodnja jedina preostala nada.
- Moja kuma je išla sa mnom, suprug nije mogao nažalost, i da ona nije bila pored mene, ne znam kako bih to podnela. Otisla sam totalno pozitivna, išla sam na HSG, odnosno ispitivanje prohodnosti jajovoda, i nadala sam se da ako je to problem, rešiće se i ostaću u drugom stanju. Slušala sam pozitivne priče i očekivala sam da ću brzo ostati trudna. Jako sam se uplašila, tresla sam se. Nije mi bila prva totalna anestezija, ali sada sam bila kao mala beba, doktor nije mogao da me prepozna. Doktor je došao u sobu, saopštio mi je, a ja sam počela jako da plačem, jer je to meni bilo jako strano, iako sam pomišljala da će doći do toga, valjda dok se ne desi čovek nije svestan - ispričala je ona da je tada shvatila da će morati ipak da ide na vantelesnu oplodnju.
Nakon toga, Jelena je započela proces vantelesne oplodnje. Procedura je uspešno obavljena, a ostalo joj je embriona samo za još jedan naredni pokušaj. Prvi ciklus vantelesne oplodnje, nažalost, nije dao željeni rezultat. Usledio je i drugi pokušaj, nakon kojeg je sa velikom strepnjom i još većom nadom iščekivala rezultate. Kada su stigli prvi nalazi, beta-hCG je iznosila 26 - mali broj, ali dovoljan da probudi ogromnu nadu.
Možda vas zanima…
- Pozvala sam kliniku, rekli su mi da sam trudna ali da je bitno da se beta pravilno duplira. Kada smo ponovili bila je 36, pala sam u očaj. Pozvala sam ponovo kliniku i opet su rekli da ponovim i da ne prekidam sa terapijom. Otišla sam u manastir Velika Remeta, tamo sam išla i tokom procesa, pomolila sam se iskreno od srca i sećam se da sam kleknula ispred ikone Presvete Bogorodice i rekla “Neka bude tvoja volja” - nakon dva dana beta je bila 99, ispričala nam je Jelena Višekruna kroz suze.
Kako je teklo dalje vođenje trudnoće, kako se nosila s hormonima i strahovima, kao i kako je izgledao prvi susret sa ćerkom, Jelena Višekruna otkriva iskreno i emotivno. Govori i o životu danas, posle dugog puta borbe i nade, u ispovesti koju možete pogledati na Jutjub (YouTube) kanalu Srećne.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)