Virus Zapadnog Nila nastavlja da se širi Evropom, a slučajevi infekcije potvrđeni su u 12 zemalja, među kojima su i Srbija i Severna Makedonija. U toj zemlji bolest je tokom poslednjih nekoliko nedelja odnela pet života, zbog čega stručnjaci upozoravaju na pojačan oprez. U Srbiji je do sada potvrđeno šest slučajeva groznice Zapadnog Nila. Sa Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" navodi se je da se kod svih obolelih razvio neuroinvazivni oblik bolesti.
Za portal "Srećne" prof. dr Darko Nožić objašnjava potencijalne rizike ove bolesti, prateće simptome, ali i načine kako se zaštititi.
Ko prenosi virus Zapadnog Nila
Infektolog objašnjava mehanizam zaraze, kao i kako se bolest ispoljava kod pacijenata:
Printskrin Blic TV
- Virus zapadnog Nila je virus čiji su nosioci komarci. Komarci ubodu ptice, zaraze se tim virusom, pa potom svojim ubodom zaraze čoveka. Kada posmatramo broj umrlih od ove bolesti, odnosno smrtne slučaje i brojeve zaraženih, to je samo vrh ledenog brega. Ima mnogo više zaraženih, ali se bolest ne prepozna. Čak 80 odsto pacijenata, koje ubode zaražen komarac, nema nikakvih simptoma, već samo razviju antitela. Dvadesetak odsto pacijenata ima nespecifične simptome, u vidu mučnine i povraćanja, glavobolje, visoke temperature i bolova u zlobovima. Ono što nas plaši jeste jedan odsto pacijenata koji dobije neuroinvazivne oblike: virus prelazi na mozak i moždane ovojnice. Iz te kategorije pacijenata, zapravo, dolaze smrti slučajevi - započinje razgovor prof. Dr Darko Nožić.
Takođe, on ističe da nema stoprocentno zaštićenih bez obzira na uzrast i udružene bolesti:
PROČITAJTE JOŠ: Prof. dr Nožić o HANTAVIRUSU u Srbiji: Infektolog otkriva koliko je zapravo opasan
Možda vas zanima…
- Najčešći smrtni slučajevi su pacijenti koji su imunokompromitovani, sa pratećim bolestima. Ipak, kada su u pitanju mladi, niko nije u potpunosti zaštićen. Teški oblici se daleko više procentualno javljaju kod strijih od 65 godina, naročito kod onih koji imaju šećernu bolest, hipertenziju, neki poremećaj imuniteta, cirozu jetre, odnoso kod onih čija je odbrana, ne samo od ovog virusa, nego i od ostalih mikroorganizama, smanjena - dodaje infektolog.
Kako se zaštititi
Prof. dr Darko Nožić dodatno pojašnjava kakva je terapija kod obolelih i šta se može učiniti kako bi se bolest sprečila.
Shutterstock/Kwangmoozaa
- Važno je istaći, da virus ne može da se prenese sa čoveka na čoveka, već se prenosi isključivo ubodom komarca. Ne postoji specifična zaštita od zaraze, nema specifične terapije niti vakcine, te je jedina zaštita, zapravo, zaštita od komaraca. To podrazumeva stavljanje repelenata, nošenja dugih rukava, stavljanja mrežica protiv komaraca na prozore i izbegavanja izlaska napolje kada je najveća aktivnost komaraca - objašnjava naš sagovornik i dodaje:
PROČITAJTE JOŠ: PROF. DR DARKO NOŽIĆ upozorava na prve simptome MENINGITISA: Ukoliko ne reagujete u prvih od 24 do 48 sati, može biti FATALNO!
- Pojedini virusi imaju tropizam: respiratorni, crveni… Obično nema kašlja, nego nastupaju glavobolja, temperatura, bolovi u zglobovima, odnosno jedna generalizovana infekcija. Treba biti oprezan ako se javi jača glavobolja, povraćanje i oduzetost mišića. Najčešće je klinički teško prepoznati bolest, jer neretko liči na ostale bolesti.
Magnific/freepik
Osim toga, infektolog objašnjava kolika je okvirna smrtnost kod virusa Zapadnog Nila.
- Virus se leči simptomatski, obično na Infektivnoj klinici, gde se primaju lekovi za smanjenje otoka mozga, kao i za obaranje temperature. Nije isključeno kod teških oblika, da pacijent završi na respiratoru. Samo teži slučajevi se hospitalizuju i nema specifičnog leka. Otprilike 10 do 20 odsto težih slučajeva završi loše. Jednostavno, svake godine ima smrtnih slučajeva. Treba se čuvati i ne treba paničiti - rekao je prof. Nožić u razgovoru za Srećne.
Komentari (0)