Epidemija hantavirusa koja je izbila na kruzeru u Južnom Atlantiku, gde je do sada obolelo šest osoba, a tri su preminule, privukla je veliku pažnju javnosti, posebno zato što je ovaj virus u određenom obliku prisutan i u našoj zemlji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", tokom prethodnih 10 godina, u Srbiji je zabeleženo 127 slučaja HGBS-a, odnosno oblika hantavirusa koji se naziva hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom. Takođe, postoji još jedan oblik hantavirusa - HPS, odnosno hantavirusni plućni sindrom.
Procenjuje se da se širom sveta svake godine dogodi od 10.000 do više od 100.000 infekcija, sa najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi, ali u našoj zemlji, evidentno je broj slučajeva niži.
Simptomi hantavirusa
Prof. dr. Darko Nožić, infektolog, za portal "Srećne", objašnjava potencijalne rizike, kao i simptome, koje ovaj virus donosi, koji se ispoljavaju kod pacijenata:
- Ne može se reći da se hantavirus širi Evropom, putnici koji su bili da brodu su otišli u različite zemlje. Ipak, on postoji i sporadično se javlja i u našoj zemlji. Simptomi hantavirusa su vrlo nespecifični. Postoje dva oblika, a obično počinju sa visokom, temperaturom i bolovima u mišićima, povraćanjem, otežanim disanjem. Kod nas u zemlji, najčešći oblik je onaj koji pogađa bubrege, takokozvana mišija groznica sa bubrežnim sindromom - objašnjava prof.dr. Darko Nožić.
Takođe, infektolog ukazuje na stopu smrtnosti, kod infekcije ovim virusom.
Foto: Shutterstock/faniadiana24
- Kod oblika koji pogađa bubrege (HGBS), smrtnost je manja, između 1 odsto do 15 odsto. S druge strane, kod plućnog oblika (HPS), koji je rasprostranjen u Americi, smrtnost je 40 odsto, kada stradaju pluća - navodi sagovornik za Srećne.
O epidemiji u Srbiji
Prof. dr. Nožić ističe da se virus teško prenosi sa glodara na ljude, te da opasnosti od epidemije u Srbiji nema.
- Nema realne opasnosti da se virus proširi u Srbiji. Tokom rada na klinici, dešavalo se da na dve godine, imamo pojedinačan slučaj bolesti. Najčešće ti slučajevi se tiču starih vikendica, gde ima glodara, te ljudi koji čiste taj prostor, udahnu izlučevine glodara, izmet i urin, te tako unesu virus. Dakle, javlja se i u Srbiji, ali s obzirom na to da se ovaj oblik jako teško prenosi sa životinje na čoveka, gotovo nikako, nema opasnosti od epidemijskog javljanja - mišljenja je infektolog.
Kada se govori o lečenju i terapiji zaraženih, prof. dr Nožić, objašnjava da je u pitanju simptomatska terapija, kao i da ne postoji direktan antivirusni lek.
Foto: Shutterstock/Yurii_Yarema
- Koriste se sredstva za skidanje temperature. Kod plućnog oblika, ukoliko otkažu pluća i disanje, koristi se respirator, dok kod bubrežnog oblika bolesti i otkazivanja bubrega, potrebna je dijaliza. Nema direktnog antivirusnog leka za hantavirus - kaže sagovornik, koji je istakao i važnost prevencije, posebno ukoliko se nalazimo u okruženju koje potencijalno nosi opasnost od zaraze:
- Kada se govori o zaštiti od virusa, ukoliko boravimo u starim kućama i vikendicama, potrebno je uraditi deratizaciju, ukoliko ima glodara i eventualno pri čišćenju takvih starih prostora, treba koristiti masku. Vakcina još uvek nije dostupna, te nije u upotrebi.
Rani simptomi hantavirusa
Prvi simptomi obično se javljaju 1 do 5 nedelja nakon izlaganja virusu i često podsećaju na grip:
- povišena temperatura
- umor i malaksalost
- bolovi u mišićima (posebno u leđima i nogama)
- glavobolja
- mučnina i povraćanje
- bol u stomaku
- Teži simptomi (opasna faza)
TEŽI SIMPTOMI
Nakon nekoliko dana, kod nekih pacijenata dolazi do naglog pogoršanja, naročito kod Hantavirusnog plućnog sindroma:
- otežano disanje
- osećaj pritiska u grudima
- kašalj
- nakupljanje tečnosti u plućima
Kod oblika kao što je Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom, simptomi mogu da budu:
- bol u predelu bubrega
- smanjeno mokrenje
- nizak krvni pritisak
- krvarenja u težim slučajevima
BONUS VIDEO:
Komentari (0)