Gotovo da nema osobe koja nije osetila onaj iritantni, uporni svrab nakon bliskog susreta sa komarcem. Dok se jedni kunu u krstić napravljen noktom, drugi posežu za listom bosiljka ili skupim kremama. Ali evo šta zaista deluje, a šta je samo mit kada je u pitanju ublažavanje jedne od najvećih letnjih frustracija.
Zašto ujedi komaraca svrbe
Ujedi komaraca neizbežan su deo leta, ali neprijatna reakcija koja sledi nije posledica samog ujeda, već složenog odgovora našeg imunog sistema.
Kada ženka komarca, kojoj su proteini iz naše krvi neophodni za razvoj jaja, probije kožu, ona ubrizgava svoju pljuvačku. Ta pljuvačka sadrži desetine različitih proteina koji deluju kao antikoagulansi i sprečavaju zgrušavanje krvi dok se komarac hrani. Naš organizam te proteine prepoznaje kao stranu pretnju i pokreće odbrambeni mehanizam.
Imune ćelije na mestu ujeda oslobađaju histamin, hemijsko jedinjenje koje izaziva širenje krvnih sudova i povećava njihovu propustljivost. Upravo to dovodi do klasičnih simptoma: crvene, uzdignute otoka i, naravno, intenzivnog svraba koji može biti veoma neprijatan.
Shutterstock/Kwangmoozaa
Jačina reakcije strogo je individualna. Dok će neki jedva primetiti ujed, drugi će razviti velike i bolne otoke. Sve zavisi od osetljivosti imunog sistema i prethodne izloženosti pljuvački određene vrste komarca.
Hladnoća i toplota kao brzo rešenje
U borbi protiv svraba, najbrže i najjednostavnije rešenje često je primena odgovarajuće temperature.
Možda vas zanima…
Hladne obloge, poput kocke leda umotane u tkaninu ili hladnog tuša, deluju na više načina. Hladnoća sužava krvne sudove, čime se smanjuje dotok krvi i imunih ćelija na mesto ujeda, pa se ublažavaju otok i crvenilo. Osim toga, niska temperatura privremeno umrtvljuje nervne završetke u koži i prekida prenos signala svraba do mozga, pružajući trenutno olakšanje.
Zanimljivo je da i toplota može pomoći. Pritiskanje zagrejane metalne kašike na mesto ujeda nekoliko sekundi može doneti iznenađujuće olakšanje. Jedna teorija kaže da visoka temperatura može doprineti razgradnji proteina iz pljuvačke komarca koji izazivaju reakciju. Verovatnije je, međutim, da intenzivan osećaj toplote, pa čak i blagog bola, privremeno preopterećuje nervni sistem, zbog čega mozak nakratko "zaboravlja" signal svraba.
Prirodni lekovi iz kuhinje i kućne apoteke
Ako trenutna rešenja nisu dovoljna, pomoć se može pronaći u kuhinjskom ormariću ili kućnoj apoteci.
Pasta napravljena od sode bikarbone i vode, naneta na mesto ujeda, može pomoći da se smiri iritacija kože. Sličan efekat ima i ovsena kaša, čija jedinjenja poznata kao avenantramidi imaju dokazana protivupalna svojstva. Fino samlevena ovsena kaša može se pomešati sa vodom i naneti kao pasta ili dodati u kupku za ublažavanje posledica višestrukih ujeda.
shutterstock_AndreyCherkasov
Med je takođe cenjen zbog svojih prirodnih antibakterijskih i protivupalnih svojstava. Tanak sloj meda može umiriti kožu i sprečiti infekciju. Gel aloe vere, poznat po hlađenju i umirivanju kože nakon sunčanja, jednako je efikasan i kod ujeda komaraca.
S druge strane, popularni kućni lekovi poput paste za zube ili sirćeta uglavnom se ne preporučuju. Iako mentol u pasti za zube može pružiti kratkotrajan osećaj hlađenja, ostali sastojci mogu dodatno iziritirati osetljivu kožu, dok kiselina iz sirćeta retko donosi značajnije olakšanje.
Kada su potrebni lekovi iz apoteke
Kada kućni preparati ne pomognu, apoteke nude ciljano rešenje.
Najefikasniji su antihistaminici, koji direktno blokiraju dejstvo histamina, hemijske supstance odgovorne za svrab i oticanje. Dostupni su u obliku krema i gelova za lokalnu primenu, ali i kao tablete koje pružaju sistemsko olakšanje, što je posebno korisno kod osoba sa izraženijim reakcijama ili većim brojem ujeda.
Shutterstock/Anuta23
Kod intenzivnijih upala preporučuju se kortikosteroidne kreme, poput onih koje sadrže hidrokortizon. One efikasno smanjuju upalu, crvenilo i svrab, ali ih treba koristiti u tankom sloju i ne duže od nedelju dana bez konsultacije sa lekarom.
Zašto ne treba češati mesto uboda
Koliko god delovalo primamljivo, češanje je najgora stvar koju možete uraditi.
Agresivnim trljanjem i grebanjem noktima oštećuje se površinski sloj kože i stvaraju se sitne ranice. To ne samo da pojačava upalnu reakciju i svrab, već otvara put bakterijama sa kože i ispod noktiju, čime se značajno povećava rizik od sekundarne bakterijske infekcije.
Znaci takve infekcije uključuju pojačan bol, osećaj toplote, gnojni iscedak i širenje crvenila oko mesta ujeda.
Zanimljiva laboratorijska istraživanja na miševima sugerišu da upala izazvana češanjem može privući veći broj imunih ćelija na mesto ujeda, što potencijalno može pomoći virusima koje prenose komarci, poput virusa Zapadnog Nila, da se lakše razmnožavaju i šire kroz organizam. Iako se ovi rezultati ne mogu direktno preneti na ljude, teorija je veoma zanimljiva.
Kada treba potražiti pomoć lekara
Ujed komarca je u ogromnoj većini slučajeva samo prolazna neprijatnost, ali postoje situacije koje zahtevaju oprez i lekarsku pomoć.
Ako primetite znake infekcije poput gnoja, izražene toplote ili crvenila koje se širi, potrebno je da se obratite lekaru, koji će po potrebi propisati antibiotsku mast.
Kod pojedinih osoba, naročito dece, može se razviti jaka lokalna reakcija poznata kao Skeeterov sindrom. Ona se manifestuje velikim otocima, plikovima, modricama, pa čak i povišenom telesnom temperaturom.
Shutterstock/Jo Panuwat D
Najozbiljniji, iako veoma redak scenario, jeste anafilaktička reakcija. Simptomi poput oticanja usana, lica ili grla, otežanog disanja, vrtoglavice i osipa po celom telu zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Takođe, ukoliko nakon ujeda komarca, posebno nakon boravka u područjima gde su zabeležene bolesti koje oni prenose, razvijete visoku temperaturu, jaku glavobolju, bolove u mišićima ili mučninu, obavezno se javite svom lekaru, piše vecernji.hr.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)