Neke svakodnevne navike, koje na prvi pogled deluju potpuno bezopasno, mogu ozbiljno otežati gubitak masnih naslaga na stomaku, problem sa kojim se mnogi suočavaju. Veći deo dana ljudi funkcionišu po automatizmu, jer navike olakšavaju svakodnevni život, ali upravo zbog toga često se ne obraća pažnja na ono što se zapravo radi.
Određene navike koje se nesvesno ponavljaju mogu imati negativan uticaj na telesnu težinu. Zbog njih se kilogrami zadržavaju, a mršavljenje postaje teško čak i kada postoji trud i namera da se situacija promeni.
Ipak, osvešćivanje tih obrazaca i njihovo postepeno menjanje može doneti vidljive rezultate. Istraživanja potvrđuju da su male promene dovoljne da se smanji obim struka i olakša gubitak kilograma. U nastavku su navedene najčešće navike koje ometaju taj proces.
Umesto zaslađenih sokova dijetalni napici
Zamena sokova sa šećerom onima bez šećera često se smatra zdravijim izborom. Iako takvi napici sadrže manje kalorija, istraživanja pokazuju da dijetalni sokovi ipak mogu negativno uticati na telo. Naučnici su otkrili da su osobe koje su redovno pile dijetalne sokove imale čak 70 odsto veći obim struka u poređenju sa onima koji ih nisu konzumirali.
Pheelings media/Shutterstock
Umesto toga, preporučuje se zamena gaziranih napitaka crnim ili biljnim čajevima, kao i veći unos obične vode. Gazirani sokovi, bilo sa šećerom ili bez njega, generalno nepovoljno utiču na zdravlje.
Obroci na velikim tanjirima
Istraživanje Univerziteta Kornel pokazalo je da se čak 95 odsto gojaznih osoba odlučuje za veće tanjire prilikom obroka. Veći tanjir često znači veću porciju, više unetih kalorija i veće nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka.
shutterstock.com
Kontrola porcija može se postići jednostavnim izborom manjih tanjira. Ukoliko postoji potreba, uvek je moguće dodati još hrane. Princip je jednostavan: manji tanjir vodi ka manjoj količini hrane i manjem unosu kalorija.
Jedenje uz mobilni telefon ili televizor
Ljudi jedu iz različitih razloga, ali osnovni pokretač za unos hrane jeste fizička glad. Nutricionistkinja Lesli Šiling ističe da je prisutnost tokom obroka ključna, a da je ona teško ostvariva ukoliko se jede za radnim stolom, uz televizor ili mobilni telefon.
Takve distrakcije često dovode do nesvesnog prejedanja. Hrana uneta bez pažnje lakše se pretvara u masne naslage u predelu stomaka. Zbog toga je važno svesti ometanja na minimum i obroke konzumirati svesno. Gledanje omiljene serije preporučuje se tek nakon večere, prenosi zena.
Prebrzo jedenje
Telo ne reaguje odmah na unos hrane, želucu je potrebno oko 20 minuta da pošalje signal mozgu da je sit. Studija objavljena u časopisu “Journal of the American Dietetic Association” pokazala je da osobe koje jedu sporije unesu u proseku 66 kalorija manje po obroku u odnosu na one koji jedu brzo.
Usporavanje tempa može se postići jednostavnim navikama, poput odlaganja pribora za jelo između zalogaja, uzimanja manjih zalogaja i temeljnijeg žvakanja hrane. Ove male promene mogu značajno smanjiti ukupan unos kalorija.
Kasni obroci
Jedenje kasno uveče može dovesti do postepenog povećanja telesne mase. Istraživanja pokazuju da ranija večera može doprineti mršavljenju jer telo ima više vremena za sagorevanje kalorija pre odmora.
shutterstock.com/Africa Studio
Zbog toga se savetuje održavanje stalnog rasporeda večere i izbegavanje kasnih obroka. Ukoliko se obrok ipak desi kasnije, lagana šetnja nakon jela može pomoći u pokretanju metabolizma.
Preskakanje obroka
Mnogi veruju da će preskakanje obroka ubrzati mršavljenje, ali studije pokazuju suprotno. Preskakanje obroka, posebno doručka, povećava rizik od gojaznosti. Istraživanje objavljeno u časopisu “American Journal of Epidemiology” pokazalo je da su osobe koje su preskakale jutarnji obrok imale čak četiri i po puta veće šanse za razvoj gojaznosti.
Razlog leži u usporavanju metabolizma i pojačanom osećaju gladi. Telo tada počinje da skladišti masne naslage, naročito u predelu stomaka, a povećava se i rizik od prejedanja tokom narednih obroka.
Komentari (0)