U subotu 15. novembra obeležava se Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Bolest od koje je, nažalost, pre godinu i po dana preminio čuveni muzičar Bora Đorđević je mnogo češća nego što se misli. Procenjuje se da u Srbiji od HOBP boluje oko 600.000 ljudi, a da mnogi nisu ni svesni da su bolesni.
Na-žalost o ovoj bolesti se malo zna i govori u našoj zemlji.
- U pitanju je heterogeno oboljenje koje karakteriše, kako joj ime kaže, opstrukciju u disajnim putevima, što za rezultat može da ima smanjen protok vazduha kroz disajne puteve. Nažalost, ova bolest je progresivna, delimično reverzibilna i može da dovede do fatalnog ishoda - objasnila je za Srećnu republiku dr Jelena Menković iz Gradskog zavoda za bolesti pluća i tuberkolozu.
Prema njenim rečima u početnoj fazi bolesti simptomi nisu specifični za HOBP zbog čega mnogi ni ne znaju da su bolesni. Kako je rekla dr Menković, pacijenti u ordinaciju najčešće dolaze sa sledećim simtomima:
- dugotrajan kašalj najčešće s iskašljavanjem
- osećaj otežanog disanja
- sviranje ili pištanje u grudima
- zamaranje
- U početku to zamaranje se javlja pri većim fizičkim naporima, ali kako bolest napreduje umor se javlja i u svakodnevnom životu - dodala je ona.
Uzroci nastanka HOBP su mnogobrojni, ali na prvom mestu je pušenje.
Možda vas zanima…
- Čak 80 odsto naših pacijenata su pušači! Toksične čestice iz duvanskog dima izazivaju hroničnu upalu disajnih puteva koja dovodi do njihovih oštećenja, do hipersekrecije sluzi, a na kraju može dovesti do destrukcije sitnih disajnih puteva, odnosno alveola što dovodi do problema u razmeni gasova - pojasnila je ona.
Akcija zavoda
Kao i ranijih godina Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkolozu 15. novembra će od osam ujutru do 14 sati raditi preventivne preglede, pre svega spirometriju, kako bi se HOBP, ako je to moguće otkrio u ranoj fazi bolesti. Kada se bolest dijagnostikuje na vreme onda je i veća mogućnost lečenja.
- Naša ciljna grupa su ljudi od 40 godina života i stariji, pušači, oni koji puše najmanje 10 godina iako nemaju nikakve simptome. Što se spirometrije tiče potrebno je da pacijent 60 minuta pre pregleda ne puši, da nema obilnog obroka i da ne koristi opijate osam sati pre pregleda - kazala je dr Menković.
Dijagnoza HOBP se postavlja na više načina, a prvo što se radi je spirometrija. U pitanju je brza, laka, neinvanzivna metoda kojom se prate određeni paramerti u postavljanju dijagnoze. Po potrebi lekar može da traži da se uradi i rendgen pluća, a ukoliko postoji indikacija ili, doktor želi da isključi neku drugu bolest, onda se radi i skener.
- Prvi korak u terapiji je prestanak pušenja, zatim je izutetno važna vakcinacija protiv sezonskog gripa, kao i primanje cepiva protiv pneumokoke (bakterija koja izaziva infekciju disajnih putev) koja je najčešći uzorčnik upale pluća koja može da se završi fatalno po pacijenta. Lekovi koji se koriste za lečenje HOBP najčešće su u pumpicama, pa se njenim ispravnim korišćenjem lek unosi direktno u pluća, a obuka se sprovodi u našem Zavodu - objasnila je ona.
Dr Menković je upozorila da HOBP utiče i na pojavu drugih, teških bolesti.
- Kad nedostaje kiseonik onda trpi ceo organizam. Kao jedna od komplikacija najčešće se javlja plućna hipertenzija, trpi srce, može doći do aritmija, a naši pacijenti često su u riziku od moždane ishemije odnosno šloga - poručila je dr Menković.
Na pitanje koliko je štetan vejp, koji tinejdžeri u Srbiji masovno koriste, ona je naglasila da ni jedna vrsta duvanskog dima nije dobra za organizam, posebno kod mladih.
- Vejp koji koriste mlade osobe je izuzetno opsana navika, a moja prepruka je da to ostave. Stariji koriste elektronske cigarete često kao prelazno rešenje ka konačnom ostavljanju cigareta. Vreme je da se konačno osvestimo o štetnosti duvana. Nije u pitanju samo HOBP, tu je i karcinom pluća kao i mnoge druge komplikacije i bolesti koje se javljaju kao posledica pušenja - poručila je dr Menković.
Komentari (0)