U mnogim porodicama postoje situacije koje se tradicionalno čuvaju kao tajne. Za neke od njih, te tajne ostaju duboko skrivene, gotovo netaknute. Za druge - poput Ane i Ivana - te "tajne" imaju sopstvenu volju, svoje noge i, što je najvažnije, ključeve od stana.
Ana, dizajnerka u svojim tridesetim, bila je osoba sa bistrim umom i izraženim osećajem za red. Njen dom odražavao je tu osobinu: sve je imalo svoje mesto, a svaka sitnica bila je pažljivo postavljena. Ivan, njen suprug, radio je u logistici; bio je smiren, pouzdan i staložen, ali imao je jednu čudnu "slepu tačku" - svoju majku.
Galina Stepanovna, njegova šezdesetšestogodišnja majka, posedovala je dva neupitna atributa koja je smatrala ključnim za svoj majčinski autoritet: apsolutnu samopravdu i ključeve sinovljevog stana. U njenim očima, to je značilo pravo da uđe u Ivanov život kad god poželi - i ona je to pravo redovno koristila, piše Stil.
"Samo sam svratila da provetrim stvari dok si bila na poslu", rekla je Ani dok je već zakoračila u stan. "Tvoji prozori gledaju na sunčanu stranu, pa je zagusljivo! Proverila sam i frižider - tvoj jogurt je istekao, bacila sam ga. Nemoj da mi zahvaljuješ!"
Prvih nekoliko meseci, Ana je samo klimala glavom, pokušavajući da potisne osećaj iritacije. Ali ubrzo je počela da primećuje sitne, ali značajne promene: knjige van reda, omiljenu šolju na dnu ormara, pa čak i stari džemper - poklon od sestre - koji je jednostavno nestao.
"Galina Stepanovna, jeste li videli moj plavi džemper sa malim tufnicama?" upitala je oprezno.
Možda vas zanima…
"Ah, ovaj? Krajnje je vreme da se baci. Ne priliči mladim, udatim ženama. Ostavila sam ga pored kontejnera; možda će ga neko pokupiti."
shutterstock_Dmytro Zinkevych
Ana je ostala zapanjena. Ivan je sedeo pored nje, pogled mu je išao s žene na majku, pa nazad u tanjir.
"Mama… možda nisi trebala?" promrmljao je.
"Šta znači "nisi trebala"? Ja ti pomažem!" - razbesnela se Galina Stepanovna.
"Spasavam stan od haosa! A vi mislite samo na posao; bez majstorskog oka, sve će se raspasti!"
Ivan je uzdahnuo. "Pa… brine se, Ana. Ne iz zlobе."
Ali ono "ne iz zlobе" za Anu postalo je poput smrtne presude. Pokušala je da razgovara:
"Vanja, ovo je naš stan. Ne osećam se prijatno kada neko ulazi bez pitanja i dira moje stvari."
"Ne budi detinjasta", odmahnuo je rukom.
"Ne dajemo ključ strancu, već mami. Ona održava red. Zar ti to ne olakšava stvari?"
Ali stvari nisu postajale lakše. Osećaj stalnog, nametljivog nadzora rastao je svakog dana, kao da čudni stražar motri svaki kutak njenog ličnog prostora. Ana je odlučila da preduzme nešto - instalirala je male kamere koje se aktiviraju pokretom. Diskretno ih je postavila: na policu sa knjigama, ispod televizora i među ukrasne kutije. Nikome nije rekla ništa.
Na dan kada je očekivala posetu, sela je za laptop i pratila kamere. Prvi okviri bili su prazni. Zatim su se vrata otvorila. Galina Stepanovna je ušla, otvorila frižider, bacila nešto, a zatim krenula u spavaću sobu.
Ana je pojačala zvuk: čula je kako majka prevrće ormare, uzima odeću, premerava je i vraća sa grimasom nezadovoljstva. Otvorila je fioku sa Aninim dnevnikom i uzela telefon, počevši da diktira sadržaj nekom, prenoseći privatne informacije kao tračeve.
Nešto u Ani je puklo. Pristupila je Ivanu i pokazala mu beleške sa laptopa.
"Gledaj", rekla je. Ivan je video svoju majku kako sedi na njihovom bračnom krevetu sa Aninim dnevnikom i telefonom u ruci. Njegovo lice prvo je pokazivalo zbunjenost, a zatim stid.
"Šta je ovo… zašto ovo radiš…", promrmljao je.
"Ovo je naš stan, Vanja. Ovo je moje vlasništvo. A ovo je vlasništvo tvoje majke", rekla je Ana smireno.
Ivan je progutao knedlu. "Morali smo da razgovaramo… ali ovo… ne bi trebalo… Ona je stara žena…"
Ana je shvatila da za njega njen dom nije bila tvrđava, već bojno polje.
"U redu", rekla je tiho. "Hajde da ne eskaliramo."
Shutterstock/BearFotos
Sledećeg dana, Ana je tiho ušla u stan. Zatekla je Galinu Stepanovnu kako stoji usred spavaće sobe, držeći skup donjeg veša. Ana je uključila snimanje, prišla i nežno uzela ključ iz Galinine ruke, pružajući ga Ivanu.
"Sada odluči", rekla je.
"Da li da ponovo dam ključ tvojoj majci? Ako hoćeš, moje stvari i ja nećemo biti ovde. Jasno? Dok razmišljaš, možeš spavati na kauču ili kod majke. Tvoj izbor."
Galina Stepanovna je otišla, zalupivši vrata. Ivan je sedeo do kasno, a Ana je mirno pospremila veš i nastavila svoj život.
Od tada, kada Galina Stepanovna dolazi u posetu - kuca, zvoni - ključevi više nisu u njenim rukama. Granice su postavljene, poštovanje vraćeno, a mir u domu konačno uspostavljen.
Komentari (0)