PRAVILA KOJA SE POŠTUJU VEKOVIMA: Šta se jede, a šta nikako ne sme da bude na trpezi za Badnji dan i Božić

Bliži se Božić, najradosniji hrišćanski praznik, a sa njim i dani ispunjeni običajima koji se vekovima prenose sa kolena na koleno. Posebno mesto zauzimaju Badnji dan i Badnje veče, koji su u narodnom verovanju posvećeni porodici, precima i miru u domu. Zato nije svejedno šta se tih dana nalazi na trpezi, ali ni šta se iz nje izostavlja.

Badnje veče započinje unošenjem badnjaka u kuću, nakon čega sledi posna večera. Jedno od osnovnih pravila nalaže da, kada ukućani sednu za sto, niko ne ustaje dok svi ne završe sa jelom. Po završetku večere, svi ustaju u isto vreme, jer se veruje da će se tako u narednoj godini sačuvati sloga i jedinstvo u porodici.

Na trpezi se tradicionalno nalaze tučeni (gnječeni) pasulj, riba, kiseo kupus, kao i posne pite sa orasima ili višnjama. Ipak, prema običajima, postoje namirnice koje bi na Badnje veče trebalo izbegavati, jer, navodno, nose lošu simboliku ili se ne uklapaju u duh posta i skromnosti.

Šta sve treba da se nađe na trpezi za Badnje veče

Poseban običaj vezan je za orahe. Pre početka večere, domaćin uzima sito sa orasima, izabere četiri i baca ih u svaki ćošak kuće. Po narodnom verovanju, orasi su "hrana" za zle sile i lošu energiju, pa se ovaj čin tumači kao simbolično odvraćanje svega lošeg od doma i ukućana. Postoji i tumačenje da se orasi bacaju u čast predaka, kako bi se umirili i prizvali mir tokom večere.

Zanimljivo je da se, prema narodnom verovanju, orasi jedu isključivo na Badnje veče, dok se tokom božićnih dana ne konzumiraju, jer se smatralo da bi to moglo doneti zdravstvene tegobe.

Pored hrane, važna su i pravila vezana za piće. Rakija ili vino se ne ispijaju do kraja, sud ne sme ostati prazan, već se poslednja čaša vraća nazad. Kako vino simbolizuje krv, veruje se da se ne sme prosipati niti bacati sa stola, jer bi to značilo nepoštovanje svetinje i praznika.