Božić je jedan od najradosnijih i najznačajnijih praznika u srpskoj tradiciji, koji se kod pravoslavnih Srba slavi 7. januara. Tog dana porodice se okupljaju oko svečane trpeze, razmenjuju poklone i dele zajedničke trenutke ispunjene toplinom i ljubavlju. U vazduhu se oseća miris svežeg hleba, pečenog mesa i domaćih kolača, dok deca radosno iščekuju poklone. Božić je vreme zajedništva, molitve i prisećanja na običaje koje su naši preci negovali vekovima. Okupljanje oko trpeze simbolizuje povezanost porodice i očuvanje tradicije, a svaki detalj obreda nosi svoju simboliku i poruku.
Za Badnje veče, odnosno večeru koja prethodi Božiću, zabeleženo je da postoje posebni običaji, neki od kojih su s vremenom zaboravljeni. Najpoznatiji srpski etnolog Veselin Čajkanović u svojoj knjizi "Mit i religija u Srba" detaljno opisuje ove običaje. Govoreći o večeri za Badnje veče, Čajkanović piše:
- Od jela mora se spremiti tucan pasulj, od koga se jedna kašika čuva za Krstovdan. Isto tako, neizostavni su i orasi, koji se jedu sami ili sa medom, ili se meću u pitu ili rezance. Za večerom mora biti i "božićnog" meda, koji se posle čuva kao lek. Najzad, u nekim krajevima (npr. u okolini Banjaluke, i u Banatu) obavezno je i jedenje ribe.
Veselin Čajkanović, u pomenutoj knjizi ističe nekoliko ključnih karakteristika ovog prazničnog običaja, prenosi Espreso.
Tanjug
Badnja večera okuplja sve članove porodice i prati je niz običaja koji se tiču hrane, ali i simbolike koja stoji iza svakog jela. Na trpezi se tradicionalno nalaze osim tucanog pasulja, kiseli kupus, pita od oraha ili višanja, kao i riba. U nekim krajevima, poput boljevačkog okruga, obavezno se služi i pečena bundeva, koja se jede kako bi deca tokom godine izbegla kraste na glavi, odnosno u to se verovalo.
Nezaobilazan je i med, koji se kombinuje sa orasima i, nakon večere, čuva u kući. Pre nego što večera počne, domaćin uzima sito sa orasima, bira četiri oraha i baca ih u svaki ćošak sobe. Ovaj običaj potiče od starih narodnih verovanja: orah je simbol borbe protiv zlih sila i loše energije. Bacanje oraha deluje kao mamac koji sve negativno odvodi iz doma, ali pojedina tumačenja kažu da orasi takođe "umiruju" duše predaka. Zanimljivo je da se orah jede samo na Badnje veče, dok se tokom drugih dana Božića ne dira.
Možda vas zanima…
Posebnu simboliku ima i pasulj, koji se prema verovanju još od indogermanskih naroda priprema za duše pokojnika. Na ovaj način Badnja večera stvara vezu sa precima, omogućavajući im da kroz jelo prenesu snagu i podstaknu prosperitet potomaka. Sličnu simboliku imaju i med i riba, dok riba, po predanjima, ima ritualni značaj i povezuje se sa likom Isusa Hrista.
Simboličnu ulogu ima i piće - rakija ili vino ne smeju se potpuno popiti, čaša ne sme ostati prazna, a poslednja se vraća na sto. Vino, kao simbol krvi, nikako se ne sme prosipati ili bacati, što dodatno naglašava poštovanje prema tradiciji.
Rawpixel.com/Shutterstock
Takođe, za vreme jela niko ne ustaje dok svi ukućani ne završe, a tek onda se svi podižu istovremeno. Ovaj običaj naglašava značaj zajedništva i složnosti u porodici.
Komentari (0)