Polazak u vrtić predstavlja veliku prekretnicu za svaku porodicu. Kako se taj važan dan približava, mnogi roditelji se pitaju da li njihovo dete već treba da zna da čita i piše. Stručnjaci ističu da je kratak odgovor - ne. Iako se danas često naglašava važnost ranog sticanja akademskih veština, većina dece nije razvojno spremna za formalno učenje čitanja i pisanja pre polaska u vrtić. Umesto toga, postoje ključne sposobnosti koje roditelji mogu da pomognu detetu da razvije, kako bi ono bilo spremno i samopouzdano kada krene u školu, piše portal TLA Ohio.
Zašto nije potrebno forsirati čitanje i pisanje
Formalno učenje čitanja i pisanja obično počinje u vrtiću ili prvom razredu osnovne škole. Takozvane "veštine spremnosti", koje pomažu deci da lakše savladaju čitanje i pisanje, najbrže se razvijaju između treće i pete godine života. To znači da većina dece jednostavno nije spremna da pre toga započne formalno obrazovanje, prenosi Index.hr.
freepik
Štaviše, prerano forsiranje akademskih veština može biti kontraproduktivno - dete može razviti odbojnost prema učenju ili osećaj frustracije u veoma važnoj fazi svog razvoja. Sa druge strane, svakodnevne aktivnosti poput razgovora, pevanja i igre ključne su za rani razvoj pismenosti i postavljanje temelja za budući uspeh u školi. Kroz slobodnu igru deca prirodno usvajaju nove reči, koncepte i razvijaju komunikacione sposobnosti.
Veštine važnije od čitanja i pisanja
Umesto da testirate detetovo znanje abecede ili tehniku pisanja, stručnjaci preporučuju da se fokusirate na osnovne sposobnosti koje otvaraju put ka pismenosti.
Razvoj usmenog jezika je od presudnog značaja. Sposobnost deteta da razume reči, prati višestepene instrukcije i komunicira značajno utiče na spremnost za čitanje. Od najranijih godina pa sve do polaska u predškolsko, uključivanje deteta u razgovore pomaže u izgradnji bogatog rečnika i veština slušanja.
Prepoznavanje slova i glasova takođe je važno. Poznavanje imena slova i zvukova koje ona predstavljaju pomaže deci da nauče da dekodiraju reči. Umesto učenja napamet, probajte da povežete slova sa poznatim rečima na zabavan način, na primer: "A kao auto", "B kao banana".
Možda vas zanima…
Shutterstock/VesnaArt
Motorika je ključna. Pisanje zahteva koordinaciju pokreta ruku, prstiju i očiju. Između treće i četvrte godine života, detetu obezbedite pribor za bojenje, plastelin, slagalice i druge materijale koji podstiču razvoj fine motorike. Omogućite detetu da prati prstima oblike i slova kako bi dodatno ojačalo mišiće potrebne za pisanje.
Kako prepoznati da li je dete spremno
Većini dece formalno učenje pre vrtića nije potrebno, ali neki mališani pokazuju interesovanje i sposobnost ranije od svojih vršnjaka. Ako primetite da je vaše dete radoznalo i zainteresovano za knjige, slova ili pokušaje pisanja, možete mu pružiti dodatnu podršku, ali uvek pratite njegovu motivaciju kako učenje ne bi postalo obaveza ili opterećenje.
Znakovi spremnosti mogu uključivati: spontano oduševljenje knjigama, pokušaje "čitanja" poznatih reči, brzo usvajanje naziva slova i zvukova, razumevanje da tekst prenosi značenje, pokušaje samostalnog pisanja slova ili imena, kao i naprednu finu motoriku za njegovu starost. Ukoliko primetite više ovih znakova, razgovarajte sa vaspitačem o načinima na koje mu možete pružiti dodatne aktivnosti prilagođene njegovom stepenu razvoja.
Kako kroz igru podstaći pismenost
Jednostavne i zabavne aktivnosti lako se mogu uklopiti u svakodnevicu i podržati razvoj pismenosti kod predškolaca.
Zajedničko čitanje: Uključite čitanje knjiga u dnevnu rutinu. Čitajte zajedno, postavljajte pitanja i povežite događaje iz priče sa stvarnim životom deteta. Audioknjige su takođe odličan alat za učenje, posebno tokom vožnje ili dok obavljate kućne poslove.
Učenje slova kroz igru: Povežite prepoznavanje slova i glasova sa zabavnim aktivnostima. Danas postoji mnoštvo aplikacija koje mogu učiniti učenje interaktivnim i zanimljivim.
Učešće u pisanju: Podstaknite dete da učestvuje u "pisanju" - pravljenju liste za kupovinu ili pisanju čestitki, čak i ako rukopis još nije savršen. Pohvalite trud, ne perfekciju.
Shutterstock/Prostock-studio
Aktivnosti za finu motoriku: Igra sa plastelinom, slaganje kockica, provlačenje vezica - sve ovo neprimetno jača mišiće prstiju koji su ključni za pravilno držanje olovke.
Najvažnije je negovati urođenu znatiželju i ljubav prema učenju, prilagođavajući aktivnosti trenutnom razvoju deteta. Umesto fokusiranja na izolovane veštine, poput učenja slova napamet, stvorite bogato okruženje ispunjeno pričama, razgovorom i igrom. Vaše ohrabrenje i podrška najbolji su podsticaj za razvoj trajne ljubavi prema čitanju i pisanju, kao i najbolja priprema za početak formalnog školovanja.
Komentari (0)