Vaskrs, najvažniji hrišćanski praznik, u srpskom narodu prati bogatstvo običaja koji spajaju veru, simboliku i porodično zajedništvo. Kako ističe dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog, ovi običaji imaju duboko ukorenjeno značenje i prenose se generacijama.
- Srpska pravoslavna crkva praznik vaskrsnuća Isusa Hrista naziva Vaskrs, ali je podjednako ispravan i termin Uskrs, iako je Vaskrs stariji. Za ovaj praznik u našem narodu vezuju se određene radnje radosnog karaktera, naročito one koje raduju decu. Posebno mesto zauzima tucanje obojenim jajima, koje ima i takmičarski duh, jer onaj ko polomi tuđe jaje, to jaje osvaja. Prvo ofarbano jaje se ne lomi, već se čuva kao čuvarkuća do narednog Vaskrsa. Ono simbolizuje život, plodnost i obnovu prirode, a verovalo se da donosi zdravlje i štiti domaćinstvo. Najčešće je crvene boje, koja simbolizuje radost i život, ali i Hristovu nevino prolivenu krv - objašnjava dr Marjanović.
Shutterstock/Nagy-Bagoly Arpad
Nakon vaskršnjeg posta, običaj je da se najpre i omrsi vaskršnjim jajetom.
- Nekada se verovalo i da trljanje lica crvenim jajetom donosi zdravlje i rumenilo. Pripremaju se i posebni kolači - komka, buzdovani ili mali kolači sa jajetom u sredini, koje domaćice dele deci. Vaskršnji ručak je svečan i tradicionalno zavisi od vremena praznika, pa se tako sprema prase ili jagnje - dodaje dr Marjanović.
U pojedinim krajevima zadržan je običaj posećivanja grobova i nošenja hrane za pokoj duša preminulih.
- U nekim krajevima, u kućama koje su u žalosti, jaja se farbaju u crno i nazivaju se kaluđeri. Postoje i verovanja da zakopavanje vaskršnjeg jajeta u mravinjak donosi sreću i blagostanje, dok su zemljoradnici nekada jaja zakopavali u njive ili stavljali pod kvočke radi bolje plodnosti. Sam dan Vaskrsa provodi se u krugu porodice, dok je Svetli ponedeljak namenjen posetama i darivanju - zaključuje dr Vesna Marjanović.
Možda vas zanima…
Komentari (0)