Na društvenim mrežama sve češće se govori o paulovniji, drvetu koje mnogi nazivaju čudesnim. Poznata i kao Kraljica drveta ili Drvo plavih zvončića, ova biljka poreklom iz Kine osvojila je baštovane zahvaljujući brzom rastu, velikim listovima koji stvaraju hlad i upečatljivim ljubičastim cvetovima u proleće.
U idealnim uslovima, paulovnija može da poraste i do dva metra godišnje u prvim godinama, dok u evropskoj klimi dostiže oko metar i po. Njena krošnja brzo postaje gusta, što je čini odličnim izborom za dvorišta izložena suncu. Za razliku od bambusa, ne širi se podzemnim izdancima, a pritom može da izdrži i temperature do minus 20 stepeni.
Ipak, brojna obećanja koja je prate treba uzeti s rezervom. Iako se često ističe kao biljka koja efikasno vezuje ugljen-dioksid, stručnjaci naglašavaju da i domaće vrste poput topole ili vrbe postižu slične efekte. Kada je reč o biodiverzitetu, raznovrsnost lokalnih stabala ima veću vrednost od oslanjanja na jednu vrstu.
Yasemin Mirahmetoglu/Shutterstock
Postoje i određeni rizici. Vrsta paulovnija tomentosa proizvodi mnogo sitnog semena koje vetar lako raznosi, pa može da se nekontrolisano širi. Njeno korenje može podići tlo ako je posađena preblizu objekata, dok su grane zbog brzog rasta krhke i sklone lomljenju bez redovnog orezivanja. Takođe, pojedini delovi biljke su blago otrovni, pa je potreban oprez u domaćinstvima sa decom i kućnim ljubimcima.
Ako se odlučite za sadnju, važno je obezbediti joj puno sunca i dobro drenirano zemljište, kao i dovoljno prostora dalje od kuće i staza. U rasadnicima se mogu pronaći i hibridi sa manje semena. Ipak, ukoliko se posadi malo dalje od kuće, uživaćete u čarobnom prizoru ovog cvetnog drveta, baš u prve prolećne dane.
Komentari (0)