Sve više ljubitelja baštovanstva okreće se jednostavnom i praktičnom načinu uzgoja krastavaca koji omogućava zdravije biljke i bogatiji rod uz mnogo manje truda, a čija osnova je gajenje na povišenim lejama uz mrežu po kojoj se biljke same penju, pa klasično vezivanje gotovo da nije potrebno. Svako ko je makar jednom uzgajao krastavce zna koliko prostora njihove mreže mogu da zauzmu i koliko sadnja može biti zahtevna.
Biljke se brzo šire po zemlji, prekrivaju okolne kulture i otežavaju održavanje bašte. Plodovi koji dodiruju vlažno tlo često stradaju od truljenja, bolesti i štetočina, dok je pronalaženje zrelih krastavaca među gustim lišćem često naporno i dugotrajno. Pored toga, ručno vezivanje biljaka tokom cele sezone zahteva dosta vremena i pažnje.
Zbog toga su mnogi baštovani prihvatili takozvani islandski trik, sistem koji koristi prirodnu sposobnost krastavaca da se penju. Iznad povišenih leja postavlja se čvrsta mreža, a biljke se pomoću svojih lozica same hvataju za oslonac i rastu uvis. Dovoljno je samo na početku usmeriti mlade izdanke ka mreži, dok kasnije biljke samostalno nastavljaju rast. Na taj način bašta ostaje urednija, a održavanje mnogo jednostavnije.
Shutterstock/TAMER YILMAZ
Ovakav način uzgoja donosi brojne koristi. Biljke imaju bolju cirkulaciju vazduha, pa se lišće brže suši nakon kiše ili zalivanja. Time se smanjuje mogućnost pojave gljivičnih oboljenja, naročito plamenjače koja se razvija u vlažnim uslovima. Plodovi ostaju čisti jer ne leže na zemlji, pa su manje skloni truljenju i oštećenjima. Vertikalni rast omogućava i pravilniji oblik krastavaca, dok je kontrola štetočina znatno lakša.
Uz isladski trik berba je lakša
Berba postaje mnogo praktičnija jer plodovi vise sa obe strane mreže i lako su uočljivi. Nema više saginjanja i razgrtanja lišća u potrazi za skrivenim krastavcima. Zahvaljujući boljoj osvetljenosti i zdravijim uslovima, biljke duže rađaju i daju više plodova. Neki baštovani navode da su na ovaj način ostvarili i do 60 procenata veći prinos nego kod klasičnog uzgoja na zemlji.
Ne treba vam profesionalna oprema
Za postavljanje ovog sistema nije potrebna skupa oprema. Najpre se formiraju uzdignute leje visine oko 30 do 40 centimetara, koje omogućavaju bolju drenažu i kvalitetnije zemljište. Zatim se postavlja konstrukcija od drveta ili metala sa mrežom za penjačice. Idealna visina konstrukcije je između 1,8 i 2,2 metra kako bi biljke imale dovoljno prostora za razvoj.
Možda vas zanima…
Shutterstock/Tatevosian Yana
Mreža treba da ima nešto veće otvore, oko 10 do 15 centimetara, da bi plodovi mogli slobodno da rastu i da bi berba bila lakša. Sadnice se sade duž mreže na razmaku od oko 30 do 40 centimetara. Kada biljke razviju prve loze, dovoljno je nežno ih usmeriti prema mreži, a nakon toga će same nastaviti da se penju.
Prednost ovog sistema vidi se i na kraju sezone.
Umesto komplikovanog uklanjanja biljaka, stabljike se jednostavno odseku pri dnu i ostave nekoliko dana da se osuše. Kada se osuše, lako se uklanjaju sa mreže, pa konstrukcija ostaje spremna za narednu godinu. Zbog jednostavnosti, urednijeg izgleda bašte i većeg prinosa, mnogi koji su isprobali ovu metodu tvrde da se više ne vraćaju tradicionalnom uzgoju krastavaca na zemlji, piše Savvygardening.com.
Komentari (0)