Na severu Istre, u srcu Hrvatske, na brežuljku okruženom vinogradima i šumama, nalazi se Hum – grad poznat kao najmanji u Evropi. Sa svojih tridesetak stanovnika, Hum je mnogo više od zanimljivosti u statistikama; to je živi spomenik tradicije, istorije i istrajnosti u očuvanju identiteta kroz vekove.
Prvi put se u pisanim izvorima spominje još u 12. veku, kada je služio kao važno feudalno uporište. Grad je okružen čvrstim kamenim zidinama, a ulaz mu čuvaju masivna vrata iz 1562. godine, ukrašena reljefima koji svedoče o bogatoj prošlosti. Unutar zidina nalaze se tek nekoliko kamenih kuća, mala gradska loža i crkva Uznesenja Blažene Device Marije, čiji zvonik dominira panoramom sela. Iako mali, Hum ima status grada i jasno definisanu gradsku strukturu, što ga izdvaja od običnih sela i zaseoka širom Evrope, prenosi Kurir.
Posebnu pažnju izaziva i jedinstveni lokalni običaj izbora gradonačelnika. Svake godine, druge nedelje u junu, gradonačelnik se bira starim glagoljaškim ritualom - glasanjem pomoću drvenih palica sa urezima, čime se tradicija prenosi kroz generacije.
Danas je Hum i turistička destinacija. Posetioci dolaze da prošetaju ulicom dugom svega nekoliko desetina metara, da uživaju u lokalnoj kuhinji, probaju čuvenu humsku rakiju od imele – biska – i osete mir koji je u savremenoj Evropi postao prava retkost. Grad pulsira kroz kulturu, ima i pažnju turista, a najpoznatiji je po Aleji glagoljaša i svojoj rakiji.
Hum je mesto gde se istorija ne uči iz knjiga, već se živi i doživljava u svakom koraku. U svetu velikih gradova i užurbanog života, Hum stoji kao tiha, ali snažna poruka: vrednost jednog mesta ne meri se brojem stanovnika, već pričama koje nosi i tradicijom koju čuva.
Komentari (0)