U gotovo svakom kraju sveta postoje ljudi koji vredno rade, proizvode nešto autentično i iskreno, a da pritom nikada ne pomisle da u svojim rukama drže nešto mnogo veće od pukog izvora prihoda. To su domaćini koji nude svoje proizvode turistima sa osmehom i skromnošću, uvereni da je to maksimum koji se može postići. Oni ne govore o brendu, strategiji ili rastu - jer ono što rade doživljavaju kao način života, a ne kao poslovnu priliku. Jedna takva priča dolazi iz planinskog kraja, ali bi se bez ikakvih izmena mogla smestiti gotovo bilo gde.
Glavni junak ove priče godinama je radio isto što i mnogi njegovi susedi. Pored puta je prodavao domaći džem, spravljen po starim porodičnim receptima. Pet godina je svakodnevno iznosio sto, slagao tegle i čekao prolaznike. Kupci su dolazili i odlazili, a život je tekao mirno i predvidivo. Sve se promenilo jednog običnog dana, kada se ispred njegovog improvizovanog štanda zaustavio veliki crni džip. Taj susret, i nekoliko rečenica izgovorenih bez mnogo uvijanja, postali su prekretnica koja mu je iz korena promenila život, piše Žena.
U proizvodnju je bila uključena čitava porodica. Zajedno su brali voće i bilje u planini, kuvajući džemove na način kako su to činile generacije pre njih. Tegle su punjene ručno, bez žurbe i bez velikih ambicija. On je bio zadužen za prodaju, stajao je pored puta i nudio robu prolaznicima. Zarada je bila dovoljna za skroman, ali siguran život. Upravo ta sigurnost, i zadovoljstvo činjenicom da "ima dovoljno", postala je nevidljiva kočnica. Kada posao jedva pokriva osnovne potrebe, retko se razmišlja o širenju, riziku ili drugačijem pristupu, čak i kada potencijal očigledno postoji.
Njegov prihod zavisio je isključivo od toga da li tog dana stoji pored puta. Ako ne dođe - nema prodaje. Ako nema turista - nema zarade. Takav način rada ne ostavlja prostor za napredak, već održava status quo. I baš u tom trenutku stagnacije, pojavio se nepoznati čovek iz crnog džipa. Kupio je gotovo sav džem koji je bio izložen, a zatim postavio pitanja koja su delovala neprijatno i pomalo grubo.
Zašto se ovde zaustavljaš samo na ovome? Zašto ne praviš nešto veće? Zašto ovo nije pravi posao?
Kada mu je domaćin objasnio da nema novca za takve ideje, odgovor je stigao brzo i bez emocija - uzmi kredit i preseli se na bolje mesto. Međutim, prava poruka tog saveta nije bila u novcu, već u načinu razmišljanja. Taj stranac je u skromnom štandu pored puta video budući brend lokalnih proizvoda, autentičan suvenir i iskustvo koje turisti traže. Ponekad je upravo pogled nekoga ko nema emotivnu vezu sa našim strahovima ono što nam nedostaje da bismo se pomerili sa mrtve tačke.
Možda vas zanima…
shutterstock_Nailotl
Kako je vreme prolazilo, domaćin je odlučio da posluša savet. Napravio je nekoliko smelih, ali promišljenih koraka. Prodaju je preselio sa puta u mali dućan na pravcu koji vodi ka popularnim vodopadima i klisuri, mestu gde prolazi najveći broj turista. Proširio je asortiman, dodao nove ukuse džema i razne biljne čajeve, pretvarajući običnu kupovinu u doživljaj.
Jedan od ključnih poteza bila je saradnja sa turističkim vodičima. Ponudio im je procenat od prodaje ili proizvode kao nadoknadu za to da sa grupama svraćaju u njegovu radnju. Na taj način obezbedio je stalnu cirkulaciju kupaca, bez klasičnog oglašavanja. Ova priča ujedno osvetljava i dublje prepreke sa kojima se suočavaju ljudi koji žele da sve rade sami. Mnogi veruju da niko drugi ne može napraviti proizvod jednako dobro. Drugi se plaše sistema, papira i pravila, jer im je neformalni način rada poznat i deluje sigurnije. Treći uopšte ne razmišljaju o marketingu, jer svoj proizvod vide samo kao predmet, a ne kao odgovor na potrebu određene publike.
Najvažnija poruka ove priče namenjena je svima koji nešto stvaraju sopstvenim rukama. Svako bi trebalo da sebi iskreno odgovori na pitanje - da li želi mali, stabilan posao koji obezbeđuje život ili biznis koji ima potencijal da raste. Obe opcije su legitimne, ali zahtevaju potpuno različite odluke, odgovornost i hrabrost.
Druga, podjednako važna lekcija jeste vrednost pogleda sa strane. Nekada je dovoljan jedan razgovor sa potpunim strancem da se sruše granice koje smo sami sebi postavili. Danas se džem ove porodice prodaje u suvenirnicama širom turističke regije, a ulaganje se isplatilo već tokom prve sezone.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)